Од конструктивне комуникације до јасних правила и међусобног поштовања у разреду

Први инстинкт је често подизање тона како бисте успоставили ред. Међутим, викање често додатно активира реакцију на стрес код детета, што може довести до отпора и/или повлачења.

Ево како да моделујете смиреност и повратите контролу користећи вештине из приручника за психолошки опоравак:

1. Бирајте речи које подстичу разумевање, а не дистанцу 

Када је одељење немирно, избегавајте реченице које звуче као напад:

❌ „Срам вас било како се понашате!” (Изазива отпор и стид).
❌ „Ако не заћутите овог момента, свима ћу уписати јединице!” (Коришћење страха као мотивације дугорочно руши ауторитет).
❌ „Баш ме брига шта вам је, отворите књиге!” (Дете које се осећа несигурно не може да учи).

2. Примените вештину „Емоционалне регулације”

Уместо да вичете преко њивог буке, станите мирно испред њих. Сачекајте неколико секунди у потпуној тишини. Када се неколико ученика утиша, почните да говорите тишим, дубљим и споријим тоном него иначе. То им помаже да се умире и усмере пажњу на оно што говорите.

3. Осветлите оно што је неизречено 

На платформи „Чувам те” наглашавамо да је насиље често резултат нерегулисаних емоција. Ако игноришете напетост, она ће само ескалирати.

“Видим да је данас атмосфера другачија и да је нешто међу вама остало неразјашњено. Хајде да одвојимо два минута да сви заједно удахнемо дубоко пре него што пређемо на лекцију.”

4. Уведите „Мождани предах” (Brain Break)

„Хајде да сви на тренутак одложимо оловке. Нађите у учионици три предмета плаве боје и два предмета која су дрвена.” Ова брза вежба фокуса (grounding) прекида ланац негативних мисли и враћа их у садашњи тренутак.

5. Користите „ЈА-поруке” уместо осуде

Уместо „Ви сте неподношљиви!”, реците: „Осећам се фрустрирано јер не могу да почнем са лекцијом коју сам припремио/ла, а важно ми је да ово савладате.” Ово смањује дефанзивност код ученика.

Зашто је ово важно за превенцију насиља? 

Када наставник остане прибран у напетој ситуацији, он ученицима шаље моћну поруку: Конфликти се решавају регулацијом, а не доминацијом. Школа која примењује ове принципе постаје окружење у којем насилник губи „публику”, а жртва се осећа сигурно да потражи помоћ. Наставник који може да контролише напетост и узнемиреност у одељењу, заправо је значајан заштитни фактор за ментално здравље својих ученика.

Уколико ви или неко из ваше околине трпите вршњачко насиље или било који други облик насиља, можете га пријавити ОВДЕ.