Постоји велики број заштитних фактора. Најзначајниј заштитни фактор за превенцију настанка менталних поремећаја су безбедно, стимулативно окружење, и заједница која обезбеђује приступ квалитетним услугама подршке и заштите менталног здравља. Такође, детињство и адолесценција су кључни период за развој навика које су важне за одржавање доброг менталног здравља. Те навике укључују здраве обрасце спавања, редовно вежбање, развијање вештина решавања проблема, учење вештина комуникације и вештине учење управљања емоцијама.
Упркос значајној заступљености проблема менталног здравља у популацији младих и очигледној важности примене промотивних, превентивних и терапијских интервенција, забрињавајуће мали број младих заиста и добије праве интервенције у право време. Процењено је да од првих симптома менталних поремећаја до добијања помоћи у просеку прође чак 10 година. Разлози за кашњење су бројни, али свакако један од најзначајних је стигма повезана са тражењем помоћи за проблеме менталног здравља, затим слаба информисаност по питању тога коме од стручњака и где могу да се обрате за подршку. Родитељи су свакако први извори подршке у осамостаљивању и вођењу здравих и успешних живота деце и младих, али и препознавању потешкоћа код деце и младих. Када говоримо о широј заједници и системима подршке у држави ментално здравље младих заслужује централно место, и потребно је радити на континуираној превенцији и едукацији али и увремењеном и ефикасном пружању услугу лечења и опоравка.
Текст је припремила Јасмина Богадановић са Института за ментално здравље.
Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.