Психолог објашњава како препознати да је дете претрпело злостављање?

Што више сазнајемо о насиљу над децом, све је јасније да решавање тог проблема представља морални императив. Изложеност насиљу, било краткорочно или дугорочно, оставља искључиво негативне последице по физичко и ментално здравље. Подаци такође указују на чињеницу да читаво друштво испашта када деца пате на овај начин.

У складу са тим, овај проблем треба третирати као суштински друштвено-економски, а не само морални.

Насиље над децом може да се манифестује у различитим облицима: физичким, психичким и сексуалним. Изложеност насиљу у детињству оставља вишеструке последице. Утврђивање узрочно-последичне везе између насиља и његове последице понекад је додатно компликовано због других фактора.

На пример, када се разматра однос сиромаштва и насиља над децом јасно је да између те две појаве постоји веза, али није сасвим јасно каква. Код деце рођене у сиромаштву постоји већа вероватноћа да ће бити жртве насиља у детињству што аутоматски повећава њихове изгледе да и у зрелом добу буду осуђени на сиромаштво: из тог разлога је тешко са тачношћу утврдити шта је узрок а шта последица.

Поред тога, физичко насиље изазива не само физичка него и психичка оштећења. Слично томе, последице психичког малтретирања некада могу да имају физичке манифестације. Истраживања такође показују да код деце изложене једном типу насиља постоји велика шанса да доживе и неки други вид злостављања. Та појава се назива "поли-виктимизација".

Негативне последице насиља се гомилају, што значи да поли-виктимизација доводи до најнегативнијих исхода. 

O oвој теми разговарали смо са психологом Силвиом Радић која објашњава да није лак корак за дете да процени ситуацију, да каже "НЕ", да се одупре и да се повери и/или пријави да трпи насиље било да је то у породици, комшилуку, на улици, у школи.

- Зато треба да ослушкујемо, да с пажњом слушамо дете, да комуницирамо. Ако добро познајемо дете, можемо и да приметимо промене у изгледу и понашању. Некада су те промене постепене, некада нагле - упозорава психолог и објашњава:

• Неки знакови да дете трпи насиље, а опет не једнозначни (могу и да не буду везани за искуство насиља) могу бити промене у следећем: плачљивост, ћутљивост, или раније мирно, тихо дете постаје свађалачки настројено, показује моторички немир, плане лако, има агресивне реакције, одбија или избегава да иде у школу, заборавља често ствари, свеске, прибор, домаћи, делује забринуто, замишљено, одсутно, расуте је пажње, не може да заспи, има ноћне море, не жели да прича о школи, повлачи се - не показује жељу за дружењем, тражи више новца (ако га неко уцењује, узима новац) или не зна да каже где је потрошило новац, проблем са учењем, концентрацијом, жали се на мучнину, главобољу, болове у стомаку, болове уопште. У депресији може да нас боли тело. Обратите пажњу на модрице, посекотине, одеротине, запрљану јакну, одећу и друго. 

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.