Разликовање агресивног и насилног понашања код деце предшколског узраста

Сукоби међу децом предшколског узраста током којих се испољава агресивно понашање нису ретка појава; чак и трогодишњаци могу да испоље агресивно понашање које другом детету или деци може да нанесе бол, патњу или повреду.

Разлика између агресивног понашања и насилног понашања је у томе што се насилно понашање понавља у различитим околностима и што су присутни асиметрични односи моћи (дете које испољава насилно понашање јесте дете које у групи има доминантан положај, за разлику од детета на које је насилно понашање усмерено).

Нису сви сукоби међу децом (као ни свако испољавање агресивног понашања током сукоба) насилни. На пример, деца могу угрожавати другу децу тако што им прете, гурају их у страну, лажно их оптужују или одбијају да се играју сa одређеном децом. Иако повређујућа по дете, таква понашања се не сматрају вршњачким насиљем јер нису понављана с циљем да се друго, мање моћно дете повреди. Међутим, ако се допусти да се таква понашања понављају, постоји тенденција да прерасту у насилан образац, па ће једно дете или група деце вољно и понављано доминирати над рањивом децом тако што ће им давати погрдна имена, физички их нападати и искључивати их из заједничких игара.

Деца која су под ризиком да буду мета насилног понашања обично су деца с нижим нивоом самопоуздања, деца која имају тешкоће да се одупру захтевима вршњака или деца која су склона повлачењу. На пример, дете које је мета вршњачког насилног понашања плаче или се покорава и препушта играчку, па ће се дете које испољава насилан образац понашања вероватно поново усмерити на њега и сукоб ће се наставити. Понекад покоравање детета према коме је овакво понашање усмерено може као такво да буде награђујуће, па детету које га испољава може представљати задовољство да га сврсисходно примењује.

Кад друга деца у групи посматрају „успешно“ практиковање моћи и доминације, она се могу придружити доминирањем над истим дететом, понављајући или примењујући сличну тактику. Уколико се дозволи да се ови рани облици насилног понашања међу децом понављају, могуће је да дође до формирања хијерархија моћи у групи, па да групе доминантне деце редовно угрожавају оне који уз плач и попуштање удовољавају њиховим захтевима. Васпитачи често из различитих разлога превиђају насилно понашање међу децом, мислећи да су мала деца превише наивна да вољно науде и повређују другу децу. Они могу да се оглуше или занемаре овакво понашање уз констатацију да су „деца увек само деца“ или тако што ће за неко посебно дете рећи да је „тешко“ или „изазовно“. Догађа се и да васпитачи превиде појаву насилног понашања међу децом у групи уколико је група велика, па васпитач не успева или не може да надгледа свако дете или то ради на неадекватан начин.

Разумевање различитих начина укључивања предшколске деце у вршњачке сукобе и испољавање понашања које може бити повређујуће помаже васпитачима да предупреде или зауставе таква понашања. Сукобе међу децом лакше је зауставити на ранијим  узрастима. Кад васпитач препозна и заустави на друго дете усмерено повређујуће понашање тако што преусмери дететово понашање и замени га прихватљивим, он тиме успева да заустави сукобе међу децом пре него што они ескалирају. Дугорочна и превентивна стратегија била би да се поткрепљује развој позитивних социјалних интеракција међу децом и да се подстиче развој просоцијалног понашања.

Текст је преузет из припучника за васпитаче “ВРТИЋ КАО СИГУРНО И ПОДСТИЦАЈНО ОКРУЖЕЊЕ ЗА УЧЕЊЕ И РАЗВОЈ ДЕЦЕ”.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље или било који други облик насиља то можете да пријавите ОВДЕ.