Овакво понашање се може развити током дужег временског периода код детета. То може бити резултат великих промена, губитака или поремећаја у животу детета или тинејџера.
Свако понашање детета, колико год нама било тешко да прихватимо ову чињеницу, полази од примера који добијамо у кући или блиском окружењу. Почевши од тога како се носите са проблемима и сукобима у свом дому, деца такав став и понашање примењују и са другима, у школи, или са другарима из свог окружења.
Сходно горе наведеним чињеницама из многих научних истраживња, важан начин код васпитања детета јесте тај да родитељи пре свега треба да буду добар узор и покажу свом детету како да реши потешкоће без употребе моћи или агресије.
Такође је важно да својој деци кажете шта је уопште вршњачко насиље и укажете му колико је лоше, како за дете које је извршилац насиља, тако и за дете које трпи вршњачко насиља.
Требало би да свом детету опишете што више различитих врста вршњачког насиља и објасните да је оно штетно и да такво понашање није прихватљиво ни под којим околностима.
Помозите свом детету
Сарадња родитеља и школе је кључ успеха.
Радећи са школом да помогнете свом детету да се избори са вршњачким насиљем, ви дајете пример и дајете јасну поруку да је вршњачко насиље потпуно погрешно.
Без обзира на године, можете подстаћи своје дете да разговара са вама о вршњачком насиљу.
Психолог Бранка Митровић Јосиповић објашњава да у већини случајева педагози, психолози или неко друго стручно лице из школе обавештава родитеље о томе да постоји проблем у виду вршњачког насиља како би се родитељи укључили и помогли у ефикасном и брзом решавању истог. Нешто ређе јавља се случај када се родитељи сами интересују и дођу до сазнања да је њихово дете узрок, односно извршилац вршњачког насиља.
- Треба подучити родитеља да његова реакција треба да буде смирена, да насиље није адекватна реакција на насиље и да је битно да његова реакција буде у складу са ситуацијом. Родитељу треба појаснити да дете заправо учи и стиче свест о исправности неког понашања кроз реакцију родитеља на то понашање - објашњава психолог Бранкица Митровић Јосиповић.
Она додаје и да је потребно поразговарати са дететом о ономе што се десило, начинима на које се то могло избећи, поукама које су извучене из ситуације. Потребно је детету упутити критику на понашање, а не његову личности и дати му подршку како се такво понашање не би поновило.
Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.