Са каквим се облицима насиља најчешће суочавају корисници домова за децу без родитељског старања?

Из Центра за заштиту одојчади, деце и омладине без родитељског старања објаснили су нам са каквим се облицима вршњачког насиља сусрећу корисници ове установе и на који начин чланови установе спречавају појаву насиља међу вршњацима, како је евидентирају и стају на пут.

Пре свега, битно је истаћи да је Центар за заштиту одојчади, деце и омладине државна установа социјалне заштите, која брине о деци без родитељског старања. Познатији је као „Дом за децу у Звечанској“ иако укупно располаже смештајним капацитетима за децу и омладину, као и мајке и труднице, у још шест објеката широм Београда.

Центар има вишедеценијско искуство пружања услуге смештаја за децу, која су привремено лишена непосредне родитељске бриге. То не значи да су их родитељи напустили, али су привремено или трајно спречени да се о њима адекватно брину. Деца се у установе социјалне заштите смештају углавном због занемаривања, ограничених способности родитеља да брину о детету, немогућности породице да пружи бригу, злостављања или злоупотребе детета, насиља у породици...

Поред ових разлога смештаја, у око 80% случајева ове породице имају мање или веће материјалне тешкоће, а значајан број деце има развојне или психичке тешкоће, али то нису и не смеју бити примарни разлози смештаја.

Када је реч о насиљу, установа има обавезу и развија систем заштите деце на смештају од занемаривања, злостављања и злоупотребе, тј. свих видова насиља према Општем и Посебном протоколу о заштити деце од насиља, који представљају стратешке документе.

Свака сумња на догађај који представља угрожавање детета, према  прописаној процедури  се пријављује интерном тиму за заштиту деце од занемаривања, злостављања и злоупотребе, који има задатак да одмах, односно у року од 72 сата, осигура безбедност угрожене деце, прибави и сачува доказе о случају, као и да обавести надлежни центар за социјални рад и/или полицију који даље испитују околности случаја.

Највећи број до сада протоколисаних случајева се односи управо на вршњачко насиље. Најчешћи облик насиља је физичко, углавном инцидентно, у наступу беса, једнократно или више пута поновљено, уз пратеће застрашивање или понижавање, мада се повремено пријављују и случајеви сексуалне злоупотребе, посебно код деце, и жртава и починиоца, која су већ имала такву врсту искуства.

Најчешће су угрожена деца млађег календарског узраста, слабије телесне грађе, са сметњама у развоју, или психичким тешкоћама, оба пола, а најчешћи починиоци су млади старијег узраста (најмања разлика у узрасту је 3 године), снажније телесне грађе и са агресивним обрасцем понашања успостављеним и пре доласка у установу.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.