Сасвим је природно да родитељи желе да улију поверење својој деци, како у њих као родитеље тако и поверење у себе саме. Деца са самопоуздањем верују у себе и способна су да се суоче са новим изазовима без страха.
Али чињеница је да деца не развијају самопоуздање тако што их породица и пријатељи хвале, већ због њихових сопствених достигнућа. Многа деца постају самопоузданија и самоуверенија док уче и испуњавају нове задатке и циљеве.
Ово су неки од савета како да помогнете детету да развије самопоуздање и постане самостално:
Одвојите време за игру
Сати које проведете играјући се са својом децом показује им да су вредни вашег времена.
Важно је да своју пажњу усредсредите на своје дете током игре. Деца су проницљива и знаће да ли су ваше мисли негде другде. Та заједничка машта вас зближава и даје вашем детету до знања да га слушате.
Обезбедите им мале послове
Деци су потребне прилике да покажу своје вештине и осећају да се њихов допринос цени. Код куће, то значи тражити од њих да помогну у кућним пословима као што су: постављање стола, сређивање играчака, брисање прашине, усисавање, прање судова и сортирање или паковање веша.
Узмите у обзир интересовања вашег детета и дајте му посао који ће му омогућити да се осећа корисним и успешним. Када дете испуни задатак, биће поносно и на тај начин ће му порасти самопоуздање.
Посветите им пажњу
Не може се довољно нагласити колико је важно одвојити време да свом детету посветите пуну пажњу. Слично као и време за игру, оно подстиче осећање сопствене вредности код вашег детета тако што му шаље поруку да мислите да је важно и вредно.
Ево неколико једноставних савета за изградњу самопоуздања док својој деци дајете пажњу:
Размислите о томе када је неко последњи пут признао ваш напоран рад и рекао вам да верује у вас. Таква врста охрабрења не само да даје одраслима ону врсту самопоуздања која им је потребна да наставе даље, већ и гради најбољу врсту самопоуздања које дете може имати.
Велика је разлика између охрабрења и похвале. Један награђује особу, док други награђује задатак. Похвале могу натерати дете да осети да вреди само ако нешто уради беспрекорно. Охрабрење, с друге стране, признаје труд.
На пример, „Овај замак од песка је невероватан!“ против „Тако си напорно радио на овом замку од песка! Сјајан посао."
Превише похвала може створити притисак, уместо тога, боље је да свом детету дате поруку да је труд оно што је заиста важно.
Психолог Бранка Јосиповић Митровић истиче да је битно да не критикујемо и не кажњавамо дете ако не успева да одговори на ваша очекивања о самосталности и одговорности, већ сваку грешку можемо да користимо као прилику за учење.
- Детету треба показати да имамо поверење у њега и доделити му задатак који оно заиста и може да уради, нпр. не можете трогодишњаку рећи да покоси траву у дворишту. Када дете успешно савлада једну активност, нпр. уме само да се обује, онда се уводи следећа, и тако редом. Да би деца постала самостална, морају стално да покушавају оно што треба да науче, уз надзор родитеља који се са одрастањем детета смањује. Са укључивањем у колектив као што је вртић или школа, дете добија и другачије обавезе и одговорности ван своје породице, зато је и овде је битно да родитељи не упадну у замку да негују одговорност и самосталност због других. На пример када родитељи кажу: „Научи да вежеш пертле да ти се не смеју други“ или „Уради домаћи да те не грди учитељица“. Они треба да подстичу развој одговорности и самосталности ради дететовог сопственог развоја.
Охрабрујући децу и проводећи квалитетно време са њима, можете им помоћи да одрасту у људе са самопоуздањем, а самим тим и у срећне и задовољне људе.
Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.