Самоповређивање адолесцената

Стручњаци сматрају да су адолесценти  у већем ризику од самоповређивања у односу на друге узрасне групе, због свих промена које карактеришу период адолесценције. 

     Код адолесцената може доћи до различитих облика самоповређивања, те неретко због тога остају непрепознати, или недовољно препознати као знак да се нешто дешава.

       Самоповређивање (или у појединим ситуацијама самозлостављање) код младих/тинејџера  најчешће се односи (изузев у одређеним психолошким стањима , или у скопу одређеног психичког поремећаја) на намерно наношење повреда самом себи, али без намере да неко себи одузме живот (нпр. наношење посекотина, опекотина, чупање косе, кидање коже итд). Овде говоримо о одређеним облицима несуицидалних реакција, које свакако указују на постојање одређеног проблема.

       Иако се самоповређивање у већини ситуација не сматра покушајем суицида, по мишљењу медицинских стручњака, повезано је са повећаним ризиком од суицида или повећаним ризиком од покушаја суицида (самоубиства).

    Сматра се да је самоповређивање симптом екстремног емоционалног  стреса, односно начина суочавања са стресном  ситуацијом. Говоримо о нездравом механизму одбране, који доводи до редукције анксиозности, напетости и осећаја емоционалног бола (физички бол ''маскира'' тзв. ''емоционалну'' бол). Такође, млади  који су доживели одређену врсту трауме, били злостављани или занемаривани, склонији су испољавању различитих видова самоповређивања (или самозлостављања).

Иако је  ова појава често повезана са одређеним психичким проблемима попут: поремећаја у исхрани (anorexia nervosa; bulimia nervosa...), анксиозношћу, депресивним стањима, сама по себи није ментална болест.

ШТА СВЕ МОЖЕ ПОВЕЋАТИ РИЗИК ОД САМОПОВРЕЂИВАЊА КОД АДОЛЕСЦЕНАТА

- доживљај депресивног стања или појачано осећање туге

- проблеми са исхраном

- анксиозност, осећање љутње, осећање да немају контролу на својим животом

- осећај мање вредности, низак степен самопоштовања, уверења да су увек криви за нешто и да су нешто погрешно урадили

- осећај несхваћености, усамљености, страх од блиских односа

- злостављања (физичка, емоционална, сексуална) и занемаривања

- дисфункционални породични систем

До самоповређивања може доћи и под дејством одређених психоактивних супстанци (алкохол, опијати).

      Чланак је написала Зорица Вељковић, дипломирани психолог, саветник-спољни сарадник за заштиту ученика од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања исред ШУ Зајечар