Савет психолога: Како подржати децу/младе да благовремено пријаве насиље и злостављање?

Савет психолога: Како подржати децу/младе да благовремено пријаве насиље и злостављање?

Процес заштите деце од злостављања и занемаривања захтева мултидисциплинарни приступ. Од кључне је важности да сви учесници у том процесу имају заједничко поимање и јединствен став у односу на појаву злостављања и занемаривања деце. Сагласност у односу на дефиницију злостављања и занемаривања први је услов за успешност процеса заштите детета.

Злоупотреба или злостављање детета обухвата све облике физичког и/или емоционалног злостављања, сексуалну злоупотребу, занемаривање или немаран поступак, као и комерцијалну или другу експлоатацију, што доводи до стварног или потенцијалног нарушавања здравља детета, његовог преживљавања, развоја или достојанства у оквиру односа који укључује одговорност, поверење или моћ.

Више о овој теми говорила је психолог Силвиа Радић која је на самом почетку истакла да је пре свега потребно едуковати ширу заједницу, друштво и на томе треба радити континуирано. Насиље има више лица. Није довољно да се само у школи сазнаје о врстама насиља и о превенцији, треба разбити тишину на тему насиља, осветлити предрасуде и стереотипе који често и доводе до насиља.

Пошто на појаву насиља утиче и породична клима (васпитни стил, социоекономски статус су неки од чиниоца), важно је укључивати родитеље у школска дешавања.

Психолог наводи да, како би се створила јаснија слика, треба анкетирати децу, најбоље анонимно, јер се боје осуде, етикетирања, ретрауматизовања.

- Због установљених групних норми боје се искључивања из друштва, а неретко осећају стид ако су жртве насиља. Боје се стигме, што је исто важно, јер овај страх и није неутемељен у реалности. Треба омогућити жртви насиља да не остане у тој улози и по престанку насиља. Важни су начини којима се у школи реагује и поступа у случају сумње на насиље или пријаве насиља. Као психологу који ради у средњој школи, и моје искуство је такво да ми долазе деца која су трпела вршњачко насиље у основној школи и нису пријавила ником или јесу, али је изостао исправан стратешки одговор на насиље или није заокружен или је дете остало непримећено и усамљено - објашњава психолог и додаје:

- Зато је важно да сви буду упућени у последице и опасност злоупотребе моћи, а то називамо превенцијом. Непристајање детета на улажење у зачарани круг насиља се често тумачи као слабост. Опет , дете које је било или јесте жртва насиља и само може да почне да игра улогу насилника, што доводи до тог зачараног круга где нема победника ни у једном смислу. Патња је дубока, механизми незрели, деструктивни, у очима те деце свет је једно опасно место.

Разговор о насиљу не сме да буде табу тема али толеранција насиља треба да буде нулта. Многе трауме би се спречиле да се на време реагује на вербално насиље. Психичко насиље може да остави дубоке ожиљке и ране које не зарастају.

- Важно је да поступамо у складу са оним што говоримо, да заиста имамо негативан став према насиљу. Двоструке поруке, селективне осуде, недоследно поступање у истим ситуацијама наносе већу штету него кад се не предузима ништа. Одрасли су модел понашања и ако се само декларативно изјашњавају да су против насиља а сопственим понашањем то не живе, шаљу двоструке поруке деци. Речи остају само то уколико не комуницирамо њима. Ми повремено говоримо, а непрестано нешто саопштавамо - објашњава Радић и наводи да је улагање у људске ресурсе је такође важно.

- Важно је омогућити деци да имају поверење у одрасле, а за то треба да се побрину одрасли. У породици и у школи треба јачати самопоштовање и самопоуздање код деце. Подржати дете да пријави насиље се не састоји у пуком позиву за пријављивање већ у пружању комплетног безбедног окружења које осим норматива, стратегије у поступању и пружању заштите и услова за реинтеграцију у друштвено окружење, треба да буде потпомогнуто неговањем опште ненасилне климе.

Вршњачка едукација је делотворна, затим  едукативне и психолошке радионице које може да организује психолог у школи или одељењски старешина уз помоћ педагога и/или психолога попут организовања јавног часа, трибина, ваннаставних активности, сарадње са локалном самоуправом и другим институцијама.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.