Сексуално злостављање деце веома је болна тема, и оно што је најтужније, најболније и поражавајуће јесте чињеница да је у нашем друштву ова врста насиља табу тема.
Kaда је реч о сексуалном злостављању деце, свог нападача познаје чак 94 одсто деце жртава сексуалног насиља, што доводи до тога да деца не пријављују злостављање или га пријављују касније.
Нешто више од 60 одсто малишана који су жртве сексуалног злостављања су га трпели годинама, јер је у природи насилника да дело понавља.
Чињеница да је злостављач често позната особа, попут комшије или породичног пријатеља, у коју родитељ има поверења, чини сексуално насиље веома тешко за препознавање.
Сексуално, односно полно узнемиравање је ужи појам од сексуалног насиља и подразумева све облике вербалног, невербалног и физичког насиља које има за циљ или представља повреду достојанства лица у сфери сексуалног живота, а које изазива страх или ствара непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење (од јуна 2017. по српском Кривичном законику се сматра кривичним делом).
На тему сексуалног узнемиравања, како да га препознамо и шта је потребно да предузмемо у ситуацијама када га уочимо разговарали смо са педагогом Бранком Орешчанин.
Питање је где је граница преко које се не сме?
Психолог Орешчанин је навела неке од облика сексуалног узнемиравања:
- Наша култура је таква да нас не учи шта је здрава сексуалност, где су границе тела, шта је у реду, а шта не. То је једна од ретких табу тема која одолева деценијама - наводи педагог и додаје:
- Било је покушаја пре извесног времена, када је Министарство просвете у сарадњи са Инцест Траума Центром промовисало "Образовне пакете за учење о теми сексуалног насиља над децом" намењене предшколским установама и школама, али, то се није догодило јер су многи тврдили да су садржаји непримерени узрасту, супротни нашој традицији, да задиру у породичне односе...
Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.