Стрес код деце и младих

Стрес је постао део нашег свакодневног живота и нису га поштеђени ни најмлађи. Kао и код одраслих, тако и код деце и младих сваки нови захтев за прилагођавањем који средина поставља организму представља стрес, било да су у питању неки позитивни животни догађаји као што је полазак у вртић или школу или неки негативни као што је изложеност вршњачком насиљу. 

Бајковите приче о безбрижном детињству пуном игре и уживања нажалост често нису истина, а детињство и младалаштво често нису ни тако лаки ни сретни како би смо ми то желели да буду. У току свог развоја деца и млади се суочавају са бројним и тешким задацима и изазовима које треба да превладају и за шта им је потребна помоћ и подршка одраслих. Нажалост, брига о деци и младима се још увек најчешће много више односи на физичке аспекте здравља, док емоционални развој често остаје занемарен и по страни.

Да је дете или млада особа под стресом можемо да приметимо по низу емоционалних и психолошких знакова,  промена у понашању и физичких симптома.

Емоционални и психолошки знаци стреса су:

• нервоза праћена љутим и раздражљивим коментарима, 
• чести изливи неконтролисане љутње, 
• осећање туге или усамљености, 
• губитак  концентрације, 
• западање у апатију због спољашњег изгледа, 
• стално страховање, 
• самопоштовање које варира између сталних успона и падова, 
• приметан осећај инфериорности, 
• тешкоће у доношењу одлука, 
• коментари који указују на безнађе у погледу на будућност.  

Промене у понашању које указују на стрес:

• губитак интереса за ствари које су га некада радовале, 
• напуштање активности или клубова у које су дете или млада особа до тада били учлањени,
• раскидање пријатељстава, 
• промена успеха у школи, 
• прекомерна или недовољна физичка активност, 
• склоност ризичним понашањима, бежање у злоупотребу алкохола и дроге,
• избегавање других или често изражавање  жеље за самоћом

Физички знаци стреса су: 

• мишићна напетост, 
• сталне главобоље, 
• болови у срцу  или грудима, 
• болови ниско у леђима, врату или раменима, 
• лупање или убрзан рад срца, 
• честе мучнине, повраћање или стомачна нервоза, 
• драматична промена у потреби за храном или губитак  жеље за храном, 
• тешкоће са спавањем (прекомерно или  недовољно), 
• слабост у неким деловима тела, 
• стални недостатак енергије или периоди  повишене  енергије праћени депресијом.

Kада код детета или младе особе приметимо неке од наведених симптома и утврдимо да је под стресом, најважније је да му пружимо пуну пажњу,  бригу и подршку. Детету односно младој особи треба повратити осећај сигурност, дозволити му да искаже своја осећања кроз игру, цртеж или разговор, дозволити му да жали и слободно искаже своју тугу, љутњу или било које друго осећање, обавестити га на њему разумљив начин о догађајима који ремете уобичајене токове, о тешкој болести или о смрти неког њему блиског, проводити  што  више времена са њим и заиста га слушати. 

Треба их усмерити и подстаћи на неки облик физичке активности и смањења мишићне напетости, научити правилно дисање или неку од техника опуштања.  

Треба да утврдимо шта је узрок том стресу и уколико је неки проблем који може да се реши, помогнемо да га дете, односно млада особа реши. Уколико је у питању проблем чије решавање није могуће или је ван контроле детета или младе особе (например смрт блиске особе или елементарна непогода) треба да му помогнемо да ситуацију прихвати. Треба веровати у њихову способност да превазиђу стресне животне догађаје и околности и њихове  последице.  У ситуацијама када стрес дуго траје, када је хроничан и када изазива озбиљније тегобе препоручљиво је потражити помоћ стручњака.

Изабела  Рашковић, дипломирани психолог - саветник спољни сарадник за заштиту ученика од насиља, ШУ Сомбор.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.