Повремене свађе су сасвим нормална појава у сваком односу. У односу родитеља и деце, свађе између самих вршњака и слично. Међутим, у таквим моментима посебно морамо водити рачуна на који начин се свађамо, односно шта све говоримо током расправе и да ли се на крају све коцкице сложе, тачније, какав је крајњи исход расправе, поготову када је реч о свађи и несугласицама међу вршњацима.
Због тога је реч "извини" кључна!
Међутим, осим тога да ли ћете се извинити, важно је и како то чините. Када кажемо: "Извини", то значи да нам је жао због одређених поступака или речи које смо изрекли свом вршњаку, родитељу, наставнику. Тачније, свесни смо своје грешке, свесни смо да смо повредили осећања нашег вршњака, пријатеља, родитеља, наставника или васпитача, а то вам није било ни на крај памети. Само се у том случају треба извинити.
Међутим, реч "извини" се може веома лако злоупотребити. Знамо да је она доказ зрелости и стабилности. Знамо да се треба извинити када погрешимо. Али, у ствари, ми то нити осећамо, нити мислимо. И због тога шаљемо сасвим погрешну поруку. Рецимо, извињавамо се вршњаку због неке изговорене ружне речи, због гуркања, штипкања или било каквог вербалног или физичког узнемираваља, а заправо само желимо што пре да завршимо са причом која нам досађује и на коју смо натерани да присуствујемо и извинимо се од стране родитеља/наставника/педагога/психолога или неког од вршњака.
Из управо оваквих разлога поставља се питање како се истински извинити вршњаку који је остао повређен након неких ружних речи или дела свог вршњака, односно извршиоца насиља.
На тему искреног извињења у случају када један вршњак повреди са намером, или без намере, другог вршњака говори психолог Бранка Митровић Јосиповић која објашњава да се треба извинити на најједноставнији могући начин: "Извини зато што сам то рекао, урадио..." И додаје да је јако битно да извињење буде искрено.
На питање како да се извршилац насиља извини жртви вршњачког насиља, али и осталим другарима психолог Бранка Митровић Јосиповић одговара:
- Извињење не треба да буде форме ради, него искрена изјава која садржи изразе жаљења али и обећање да се насиље неће поновити. Реституција је добар начин да ситуација побољша и да извињење добије своју потврду у понашању.
Психолог Бранка Митровић објашњава из личног искуства у раду са адолесцентима да је извињење извршиоца насиља према жртви насиља искрено и право, и да жртва насиља зна да се такво дело више неће поновити онда када није изнуђено и када дете није под притиском, односно није приморано да се извини само јер тако треба.
- Зато са дететом треба обавити искрен разговор о ономе што се десило и не терати га да се извињава уколико то заиста не жели - саветује психолог Бранка Митровић.
Психолог Бранкица Митровић наводи да увек треба радити на развоју емпатије, на стављању детета које је извршилац насиља у ципеле онога који је жртва насиља и на тај начин му указати које су заправо последице таквог понашања.
Растите и развијајте се заједно! Извините се свом вршњаку јер само заједно можете урадити много, здрави вршњачки односи развијају и рађају здраве и формиране особе. Научите како да функционишете у заједници и како да једни другима на леп, пријатељски и пристојан начин кажете и објасните шта желите, шта вам смета, шта вас повређује у вршњачким односима како би их градили и уз њих се развијали на прави начин.
Дакле, само извињење није увек довољно. Свако од вршњака мора бити спреман на емпатију, разумевање и дељење. То је оно што чини право пријатељство! Пријатељи су ту да деле и лепе, и мање лепе ствари, али то је оно што пријатељи и другарство чини и јача личност при њеном формирању.
Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.