Насиље у школи није нова појава, већ нешто што се дешава јако дуго.
На самом почетку, битно је издвојити податак да је изучавање вршњачког насиља (булинг) почело још у Норвешкој раних седамдесетих година прошлог века. Од тада до данас настало је обиље литературе не само у Скандинавији, већ у готово свим земљама света, па тако и у Србији.
Већи део литературе и свим земљама односи се на објашњавање учесталости и природе овог феномена, као и на примену и евалуацију одређених програма превенције и интервенције са циљем одабира најбољег приступа решавању проблема насиља у конкретној школи. Неки од ових програма улогу у превенцији насиља првенствено виде у промени свести ученика и њиховом директном укључивању у превентивне активности на нивоу школе.
За највећи број деце школа је примарни контекст у коме се насиље дешава. То је зато што школа пружа бројне могућности за интеракцију са вршњацима. Стога, да би се разумело вршњачко насиље мора се размотрити улога вршњака из одељења, јер су они кључни агенси у процесу социјализације у овом контексту.
Однос ученика према вршњачком насиљу и виктимизацији
Однос који ученици имају према вршњачком насиљу у одељењу под утицајем је одређених фактора. На основу прегледа литературе у области вршњачког насиља превасходно можемо издвојити следећих неколико фактора који имају снажан утицај на понашање других ученика из одељења у ситуацијама вршњачког насиља. То су:
Структура одељења и његова неформална организација - Када размотримо социјалне интеракције деце у школи, може се уочити да се ученици групишу и бивају груписани од стране одраслих с циљем међусобног зближавања. Најчешће долази до зближавања деце у одељењу на основу три врсте заједничких карактеристика. Прво, деца која се слично понашају и/или имају сличне циљеве и ставове вероватно ће бити у истој групи. Друго, групе се формирају на основу неких демографских карактеристика, укључујући пол, етничку припадност, узраст и социјални статус. Треће, групе се формирају због заједничких интереса и из забаве, укључујући и учешће у истим ваннаставним активностима и заједничко посећивање одређених места и установа.
Одељенске норме - Од одељенских норми у значајној мери зависи да ли ће вршњачко насиље бити позитивно или негативно оцењено од стране деце.
Ставови посматрача према насиљу и виктимизацији - Одржавању вршњачког насиља погодује вршњачко окружење будући да се насиље готово увек јавља у присуству вршњака који нису ни насилници ни жртве („посматрачи“). Ти посматрачи заузимају различите улоге у вршњачком насиљу. Они могу охрабрити или обесхрабрити испољавање насилничког понашања према вршњацима. Зато је изразито важно подстаћи их да одмах пријаве и интервенишу уколико имају било каква сазнања да се вршњачко насиље дешава.
Понашање одраслих - Осим претходно наведених фактора, још један значајан чинилац који доприноси неадекватном понашању деце у ситуацијама насиља међу вршњацима јесте чињеница да одрасли (наставници, директори и родитељи) игноришу прве знаке да се вршњачко насиље дешава, а самим тим и не реагују правовремено. Због тога је јако важно да сви у школском систему имају праву свест и добру информисаност о свим облицима вршњачког насиља и његовим карактеристикама како би одмах реаговали и спречили његово даље ширење.
На ову тему говорио је и професор Никола Савић, докторант превентивне медицине који је истакао да су, у сузбијању вршњачког насиља најважније превентивне интервенције како би се прекинуо кружни циклус вршњачког насиља.
Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.