Учење по моделу

Важан облик социјалног  учења,  који је у основи учења релативно трајних облика и образаца понашања, као и реаговања, је учење по моделу. Учећи по моделу, од раног детињства деца усвајајау различите облике социјалног понашања, социјалних вештина, ставова, вредности, предрасуда и сл. Један део социјализације и развоја личности остварује се на тај начин што дете активно имитира ставове или понашања других (родитеља, рођака, вршњака, старијих и млађих другова, наставника и сл.).

У породици деца највише уче по моделу понашања својих родитеља. Оно понашање које дете научи у породичним односима, касније ће пренети у односе са другим људима. Уколико је дете навикло да увек добије оно што жели, очекиваће да сви буду подређени испуњењу његових жеља. Супротно томе, ако је дете навикло да га нико не пита за мишљење, неће преузимати иницијативу ни у другим групама и тешко ће износити своје мишљење.

Уколико су родитељи агресивни у комуникацији и не поштују мишљења других људи, деца ће преузети такво понашање. Због тога је важно да родитељи и сами контролишу своје емоције, нарочито бес. На пример: родитељ физички кажњава дете зато што се потукло са другом, чинећи то са намером да научи дете да не удара другу особу. Међутим, на том примеру дете истовремено учи облик физичке агресије и баш то учење по моделу може да одреди како ће се дете убудуће понашати када буде било на сличан начин фрустрирано у свом односу са другим људима.  У таквим ситуацијама дете ће се готово увек угледати на оно што родитељ чини, а не на оно што говори.

Доказ за учење по моделу, дао је амерички психолог Алберт Бандура 1961. године, у оквиру своје теорије социјалног учења, када је  спровео чувени експеримент са Бобо лутком како би доказао да људско понашање у већој мери настаје као последица имитације него као утицај наследних генетичких фактора. „Учење је двосмерно: учимо из средине и средина учи и мења се кроз наше поступке“- говорио је Бандура.

Бандура је поделио 36 девојчица и исто толико дечака , узраста од 3 до 6 година у три групе и показивао им различита понашања према Бобо лутки: прва група је видела како су одрасли агресивни према Бобоу, у другој су били неагресивни (у свакој групи деца су појединачно била излагана (не)агресивном понашању одраслог), а трећа група била је контролна и деци у овој групи није приказан никакав модел. Резултати експериментга су показали да су она деца која су била изложена агресивном моделу понашања у много већој мери показивала идентично понашање према лутки, док су друге две групе показале имитирано агресивно понашање у значајно мањој мери.

Савети за родитеље:

• Деца уче од родитеља- будите најбољи модел и узор понашања свом детету.
• Научите своје дете како да слуша другу особу, са пажњом и поштовањем, да уважава туђа мишљења и самоуверено изражава своје мишљење, тако што ћете исто тако са пажњом, без критике и осуђивања слушати своје дете.
• Не дозвољавајте свом детету да проводи време на рачунару или телефону, ускраћује им се прилика да науче путем посматрања родитеља како и на који начин да усвоје добре обрасце понашања.

Аутор текста је психолог Неда Лукић, спољни сарадник у области заштите од насиља.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље или било који други облик насиља то можете да пријавите ОВДЕ.