Школа као сигурно место: Како градимо културу ненасиља почевши од учионице?

Насиље у школама није само проблем појединца – то је одраз ширих односа у друштву. Када дете уђе у школу, оно не доноси са собом само ранац и књиге – већ и емоције, искуства и очекивања. Школа је много више од места учења – она треба да буде простор сигурности, подршке и развоја.

Како да изградимо културу ненасиља која прожима сваки угао школског живота?

Одговор се налази у системском приступу који почиње од учионице, а шири се ка целој заједници.

1. Учионица: Прва линија подршке и превенције

Учитељи и наставници су свакодневно у непосредном контакту с децом. Они најбоље препознају промене у понашању, знаке изолације или конфликте у настајању. Култура ненасиља почиње када учионица постане место где се поштује различитост, где је грешка део процеса учења, и где се сваки глас чује.

Како?

• Подстицање развоја социјално-емоционалних вештина ученика.
• Отвореним разговором о темама као што су емпатија, поштовање, толеранција.
• Коришћењем метода решавања сукоба кроз дијалог, а не казну.

2. Запослени у установама образовања и васпитања: Обучени, оснажени, укључени

Без обучене и сензибилисане школске заједнице, превенција насиља остаје само добра идеја на папиру. Наставници треба да буду оснажени да препознају и реагују на све облике насиља – физичко, емоционално, дигитално.

Кључни кораци:

• Редовна стручна усавршавања на тему превенције и заштите.
• Размена искустава и добрих пракси међу школама.
• Јасни протоколи и механизми подршке унутар колектива.

3. Ученици: Партнери, а не само циљеви програма

Када млади добију прилику да учествују у осмишљавању правила понашања, да постану вршњачки едукатори или чланови тимова за превенцију насиља – они постају савесни актери позитивних промена.

Инспиративни алати:

• Вршњачке мреже подршке и тимови за медијацију.
• Ученички парламенти који је простор за глас младих.
• Креативне кампање које млади сами осмишљавају.

4. Родитељи и заједница: Школа не делује сама

Култура ненасиља не може се градити без сарадње с родитељима и локалном заједницом. Поруке које дете добија код куће и у школи морају бити усклађене. Заједно, можемо створити мрежу сигурности.

Како их укључити?

• Отворени дани са темама посвећеним безбедности и превенцији.
• Радионице и саветовалишта за родитеље.
• Партнерства са организацијама, локалним институцијама и медијима.

5. Улога Националне платформе ”Чувам те”

Национална платформа за борбу против насиља које укључује децу пружа ресурсе, едукативне материјале, видео садржаје и место за размену искустава. Она је дигитална подршка стварним променама у школама.

Наш циљ није само да реагујемо на насиље – већ да створимо климу у којој насиљу нема места.

Школа као сигурно место не настаје сама од себе. То је резултат промишљеног приступа, свакодневног рада и поверења међу свим актерима – ученицима, наставницима, родитељима и друштвом.

Јер свако дете заслужује да у школу долази са осмехом – и да из ње излази јаче, слободније и сигурније.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље или било који други облик насиља то можете да пријавите ОВДЕ.