Чувам те
национална платформа за превенцију насиља у школама
Чувам те
  • Најновији текстови
  • Тема месеца
  • Актуелне обуке
  • Видео
  • Контакт
  • О нама

    Чувам те

    • О националној платформи за превенцију насиља које укључује децу
  • Шта је насиље?

    Шта је насиље и врсте насиља

    • Шта је насиље?
    • Физичко насиље
    • Психичко насиље
    • Сексуално насиље
    • Експлоатација деце
    • Дигитално насиље
    • Социјално насиље
    • Трговина људима
    • Насилни екстремизам
    • Занемаривање и немарно поступање
    • Злоупотреба детета и ученика
    • Вршњачко насиље
    • Насиље у школи

    Поступање у случају насиља

    • О Тиму школе за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања
    • Мере које установа предузима у зависности од нивоа насиља над дететом/учеником
    • Ситуације када се укључују друге установе

    Питања и одговори

    • Најчешћа питања и одговори на једном месту
  • Актуелности

    Информативни текстови

    • Сви текстови
  • Обуке

    Едукација о превенцији насиља

    • Онлајн обука за ученике
    • Онлајн обуке за запослене
    • Онлајн обуке за родитеље
    • Циљ онлајн обука
  • Контакт

    Будимо у контакту

    • Контактирајте нас
Контакт
  • Instagram
  • Facebook
  • L
  • +
  • -
Национална платформа за превенцију насиља које укључује децу
национална платформа за превенцију насиља које укључује децу
...јер,
заједно
смо јачи!
Кликни овде и ПРИЈАВИ НАСИЉЕ

Одаберите категорију:

  • Сви текстови
Штампа стране Пошаљи страну
  • Актуелности
  • Информативни текстови
  • Сви текстови

Да ли психичко насиље у породици може проузроковати несигурност код деце у школском узрасту?

Можда последице психичког насиља над децом немају оком видљиве знакове на основу који можемо реаговати и спречити њихово понављање, али овакав облик насиља над децом може изазвати трајне последице у дететовом будућем животу до те мера да постане лабилна, несигурна личност, поводљива, лаковерна и погодна да постане жртва насиља не само у школском добу, већ и у даљем животу.

На ову тему причали смо са проф. др Маријом Младеновић са Факултета здравствених и пословних студија Универзитета „Сингидунум“.

На почетку разговора, др Марија Младеновић објашњава да вербално и невербално психичко злостављање може имати озбиљне емоционалне последице.

Посебан облик емоционалног злостављања детета у породици је тзв. обртање улога где дете, уместо да се у породици осећа сигурно, безбедно и да у сваком смислу рачуна на то да ће о њему родитељи бринути, мора да преузме улоге одраслих чланова који то не могу или не желе, нпр. у породици у којој су један или оба родитеља уживаоци дрога или алкохола, дете преузима бригу о осталој деци, често и о родитељима, а понекад чак и зарађује за живот.

- Сложићемо се да је то пуно обавеза, несигурности, неизвесности на нејаким леђима детета. Занимљив облик злостављања, добро познат здравственим професионалцима, је тзв. Минхаузенов синдром, ситуација у којој једна особа (често мајка) лажира или фабрикује симптоме болести код детета са циљем привлачења пажње, најчешће на себе, у нади да ће бити призната као жртва која се храбро бори са здравственим проблемима свог детета. Иако је, наравно, јасно да је прва жртва дете, које је стално по болницама, непотребно се лечи, малтретира, застрашује и слично, мајка на себе преузима улогу жртве у очајничком покушају да на себе скрене пажњу у дисфункционалној породици – објашњава проф. др Марија Младеновић и наставља:

- Дете , такође , у породичном насиљу не мора да буде дирекна жртва. Међутим, то што свакодневно гледа насиље, слуша ружне свађе, присуствује невербалном омаловажавању других чланова породице и пати због тога што са директном жртвом губи присност, развија страх од злостављача, страх од напуштања, некад и од повреде, страх и забринутост за живот и здравље жртве, осећај кривице за све и свашта, доприноси да деца нису пасивни посматрачи, већ такође жртве.

Није потребно посебно истицати да у таквој породици дете нема здравог и присног односа ни са једним родитељем, без обзира да ли је у питању злостављач или жртва.

- Било да су директне или индиректне жртве, деца из породица које практикују насиље одрастају у убеђењу да су невољена и нежељена, мање вредна и недостојна. То су изузетно оптерећујућа искуства која опредељују будући живот.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.

Photo : Shutterstock
Photo : Shutterstock
Поделите овај текст:
  • Актуелности
  • Информативни текстови
  • Сви текстови
  • Photo : Shutterstock
    Искуства из школе - Како можемо бити актери у превенцији вршњачког насиља чија су мета ученици са сметњама у развоју и...
  • Photo : Shutterstock
    Зашто је важно да се информишемо о инклузивном образовању и боље упознамо ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом...
  • Photo : Shutterstock
    Шта школа треба да уради када се вршњачко насиље деси ван њених просторија?
  • Photo : Shutterstock
    Како разумно и са емпатијом разговарати са адолесцентом
  • Photo : Shutterstock
    Пример из праксе: Школски форум театар у Пољопривредно-хемијској школи „Др Ђорђе Радић“ Краљево
  • Photo : Shutterstock
    Пример из праксе: Какве последице вербално насиље оставља на ученика?
  • Photo : Shutterstock
    Пример из праксе: Како стати на пут дигиталном насиљу?
  • Photo : Shutterstock
    Искуство из праксе: Како спречити вршњачко насиље у школама?
  • Photo : Shutterstock
    Позитиван пример из праксе: ЖИВА БИБЛОТЕКА У ПОЉОПРИВРЕДНО-ХЕМИЈСКОЈ ШКОЛИ “ДР ЂОРЂЕ РАДИЋ”, КРАЉЕВО
  • Photo : Shutterstock
    Депресивни адолесцент у школском окружењу
национална платформа за превенцију насиља које укључује децу
национална платформа за превенцију насиља које укључује децу



  • Влада Републике Србије

  • Канцеларија за ИТ и еУправу

  • Министарство просвете, науке и технолошког развоја

  • Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

  • Министарство за бригу о породици и демографију

  • Министарство унутрашњих послова

  • Министарство здравља

  • МТТТ

  • ЦЗОДО Звечанска

  • Национална дечија линија

  • Удружење "Друг није мета"

  • Кампстер

Мапа сајта
Политика приватности
  • Instagram
  • Facebook

Веб презентација jе лиценциранa под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија