Полазак у пети разред није само прелазак у старије разреде већ и време кад се дешавају бурније физичке и психичке промене код деце. Сужава се и круг дружења појединца са осталима. Дете тада бира да време проводи са онима који имају слична интересовања. Тако настају мале групе ученика који желе да остану онакви какви су и оне веће у којима се прилагођава захтевима групе да би био прихваћен.
Дечак Н. је био лепо васпитан, помагао је другима, слушао кад нешто причају, никоме није говорио ништа ружно.Чак је покушавао да саветује другаре ако су имали проблем. Није се истицао трчањем и гурањем по ходнику, псовкама, задиркивањем девојчица или расправом са наставницима кад није био спреман за одговарање. Ово ради добар део дечака у старијим разредима основне школе. Све то што није радио као већина био је повод да добије вербалне увреде од својих другара који су по мало били и љубоморни што девојчице воле да су у друштву дечака Н. Увредекао што су: “Немаш појима да играш фудбал.“ „Ајде ћути ти си будала!“ и сличне биле су свакодневне.
Ученик Н. је покушавао да на пристојан начин одговори на увреде, али му то није побољшало однос са већином дечака. То их је охрабрило да наставе са истом, нападачком причом. Он их је онда игнорисао, али ни то није помогло. Групи која вређа прикључили су се и дечаци из других разреда тако да је ствар по дечака Н. постала заиста оптерећујућа. Све је трајало неколико месеци. Он се није жалио тако да нису знали ни родитељи ни наставници.
Најзад се обратио разредном старешини, психологу школе, родитељима. Покренути су чести разговори са дечацима који су били непристојни према Н. Одржаване су и радионице на тему вршњачког насиља. У циљу зближавања деце, прихватања различитости и уважавања индивидуалности Ђачки парламент се ангажовао код одржавања школских приредби, излета, изложби, где су учесници били сви они који су непромишљено прозивали Н. Круг вербалних напада се смањио, али не и нестаао.
Дечак Н. је научио механизме вербалне одбране мада је све оставило на њега дубок траг и после пар година – била су то непријатна трауматична сећања и осећај који се врааћао када нападачке и ружне речи прођу кроз његову главу.
Пише наставник разредне наставе Јасминка Богдановић.
Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.