Стрес код деце и младих

Стрес је постао део нашег свакодневног живота и нису га поштеђени ни најмлађи. Kао и код одраслих, тако и код деце и младих сваки нови захтев за прилагођавањем који средина поставља организму представља стрес, било да су у питању неки позитивни животни догађаји као што је полазак у вртић или школу или неки негативни као што је изложеност вршњачком насиљу.

Бајковите приче о безбрижном детињству пуном игре и уживања нажалост често нису истина, а детињство и младалаштво често нису ни тако лаки ни сретни како би смо ми то желели да буду. У току свог развоја деца и млади се суочавају са бројним и тешким задацима и изазовима које треба да превладају и за шта им је потребна помоћ и подршка одраслих. Нажалост, брига о деци и младима се још увек најчешће много више односи на физичке аспекте здравља, док емоционални развој често остаје занемарен и по страни.

Да је дете или млада особа под стресом можемо да приметимо по низу емоционалних и психолошких знакова, промена у понашању и физичких симптома.

Емоционални и психолошки знаци стреса су:

нервоза праћена љутим и раздражљивим коментарима,
чести изливи неконтролисане љутње,
осећање туге или усамљености,
губитак концентрације,
западање у апатију због спољашњег изгледа,
стално страховање,
самопоштовање које варира између сталних успона и падова,
приметан осећај инфериорности,
тешкоће у доношењу одлука,
коментари који указују на безнађе у погледу на будућност.

Промене у понашању које указују на стрес:

губитак интереса за ствари које су га некада радовале,
напуштање активности или клубова у које су дете или млада особа до тада били учлањени,
раскидање пријатељстава,
промена успеха у школи,
прекомерна или недовољна физичка активност,
склоност ризичним понашањима, бежање у злоупотребу алкохола и дроге,
избегавање других или често изражавање жеље за самоћом

Физички знаци стреса су:

мишићна напетост,
сталне главобоље,
болови у срцу или грудима,
болови ниско у леђима, врату или раменима,
лупање или убрзан рад срца,
честе мучнине, повраћање или стомачна нервоза,
драматична промена у потреби за храном или губитак жеље за храном,
тешкоће са спавањем (прекомерно или недовољно),
слабост у неким деловима тела,
стални недостатак енергије или периоди повишене енергије праћени депресијом.

Kада код детета или младе особе приметимо неке од наведених симптома и утврдимо да је под стресом, најважније је да му пружимо пуну пажњу, бригу и подршку. Детету односно младој особи треба повратити осећај сигурност, дозволити му да искаже своја осећања кроз игру, цртеж или разговор, дозволити му да жали и слободно искаже своју тугу, љутњу или било које друго осећање, обавестити га на њему разумљив начин о догађајима који ремете уобичајене токове, о тешкој болести или о смрти неког њему блиског, проводити што више времена са њим и заиста га слушати.

Треба их усмерити и подстаћи на неки облик физичке активности и смањења мишићне напетости, научити правилно дисање или неку од техника опуштања.

Треба да утврдимо шта је узрок том стресу и уколико је неки проблем који може да се реши, помогнемо да га дете, односно млада особа реши. Уколико је у питању проблем чије решавање није могуће или је ван контроле детета или младе особе (например смрт блиске особе или елементарна непогода) треба да му помогнемо да ситуацију прихвати. Треба веровати у њихову способност да превазиђу стресне животне догађаје и околности и њихове последице. У ситуацијама када стрес дуго траје, када је хроничан и када изазива озбиљније тегобе препоручљиво је потражити помоћ стручњака.

Изабела Рашковић, дипломирани психолог - саветник спољни сарадник за заштиту ученика од насиља, ШУ Сомбор.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.