Чувам те
национална платформа за превенцију насиља у школама
Чувам те
  • Најновији текстови
  • Тема месеца
  • Актуелне обуке
  • Видео
  • Контакт
  • О нама

    Чувам те

    • О националној платформи за превенцију насиља које укључује децу
  • Шта је насиље?

    Шта је насиље и врсте насиља

    • Шта је насиље?
    • Физичко насиље
    • Психичко насиље
    • Сексуално насиље
    • Експлоатација деце
    • Дигитално насиље
    • Социјално насиље
    • Трговина људима
    • Насилни екстремизам
    • Занемаривање и немарно поступање
    • Злоупотреба детета и ученика
    • Вршњачко насиље
    • Насиље у школи

    Поступање у случају насиља

    • О Тиму школе за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања
    • Мере које установа предузима у зависности од нивоа насиља над дететом/учеником
    • Ситуације када се укључују друге установе

    Питања и одговори

    • Најчешћа питања и одговори на једном месту
  • Актуелности

    Информативни текстови

    • Сви текстови
  • Обуке

    Едукација о превенцији насиља

    • Онлајн обука за ученике
    • Онлајн обуке за запослене
    • Онлајн обуке за родитеље
    • Циљ онлајн обука
  • Контакт

    Будимо у контакту

    • Контактирајте нас
Контакт
  • Instagram
  • Facebook
  • L
  • +
  • -
Национална платформа за превенцију насиља које укључује децу
национална платформа за превенцију насиља које укључује децу
...јер,
заједно
смо јачи!
Кликни овде и ПРИЈАВИ НАСИЉЕ

Одаберите категорију:

  • Сви текстови
Штампа стране Пошаљи страну
  • Актуелности
  • Информативни текстови
  • Сви текстови

Стрес код деце и младих

Стрес је постао део нашег свакодневног живота и нису га поштеђени ни најмлађи. Kао и код одраслих, тако и код деце и младих сваки нови захтев за прилагођавањем који средина поставља организму представља стрес, било да су у питању неки позитивни животни догађаји као што је полазак у вртић или школу или неки негативни као што је изложеност вршњачком насиљу. 

Бајковите приче о безбрижном детињству пуном игре и уживања нажалост често нису истина, а детињство и младалаштво често нису ни тако лаки ни сретни како би смо ми то желели да буду. У току свог развоја деца и млади се суочавају са бројним и тешким задацима и изазовима које треба да превладају и за шта им је потребна помоћ и подршка одраслих. Нажалост, брига о деци и младима се још увек најчешће много више односи на физичке аспекте здравља, док емоционални развој често остаје занемарен и по страни.

Да је дете или млада особа под стресом можемо да приметимо по низу емоционалних и психолошких знакова,  промена у понашању и физичких симптома.

Емоционални и психолошки знаци стреса су:

  • нервоза праћена љутим и раздражљивим коментарима, 
  • чести изливи неконтролисане љутње, 
  • осећање туге или усамљености, 
  • губитак  концентрације, 
  • западање у апатију због спољашњег изгледа, 
  • стално страховање, 
  • самопоштовање које варира између сталних успона и падова, 
  • приметан осећај инфериорности, 
  • тешкоће у доношењу одлука, 
  • коментари који указују на безнађе у погледу на будућност.  

 

Промене у понашању које указују на стрес:

  • губитак интереса за ствари које су га некада радовале, 
  • напуштање активности или клубова у које су дете или млада особа до тада били учлањени,
  • раскидање пријатељстава, 
  • промена успеха у школи, 
  • прекомерна или недовољна физичка активност, 
  • склоност ризичним понашањима, бежање у злоупотребу алкохола и дроге,
  • избегавање других или често изражавање  жеље за самоћом

Физички знаци стреса су: 

  • мишићна напетост, 
  • сталне главобоље, 
  • болови у срцу  или грудима, 
  • болови ниско у леђима, врату или раменима, 
  • лупање или убрзан рад срца, 
  • честе мучнине, повраћање или стомачна нервоза, 
  • драматична промена у потреби за храном или губитак  жеље за храном, 
  • тешкоће са спавањем (прекомерно или  недовољно), 
  • слабост у неким деловима тела, 
  • стални недостатак енергије или периоди  повишене  енергије праћени депресијом.

Kада код детета или младе особе приметимо неке од наведених симптома и утврдимо да је под стресом, најважније је да му пружимо пуну пажњу,  бригу и подршку. Детету односно младој особи треба повратити осећај сигурност, дозволити му да искаже своја осећања кроз игру, цртеж или разговор, дозволити му да жали и слободно искаже своју тугу, љутњу или било које друго осећање, обавестити га на њему разумљив начин о догађајима који ремете уобичајене токове, о тешкој болести или о смрти неког њему блиског, проводити  што  више времена са њим и заиста га слушати. 

Треба их усмерити и подстаћи на неки облик физичке активности и смањења мишићне напетости, научити правилно дисање или неку од техника опуштања.  

Треба да утврдимо шта је узрок том стресу и уколико је неки проблем који може да се реши, помогнемо да га дете, односно млада особа реши. Уколико је у питању проблем чије решавање није могуће или је ван контроле детета или младе особе (например смрт блиске особе или елементарна непогода) треба да му помогнемо да ситуацију прихвати. Треба веровати у њихову способност да превазиђу стресне животне догађаје и околности и њихове  последице.  У ситуацијама када стрес дуго траје, када је хроничан и када изазива озбиљније тегобе препоручљиво је потражити помоћ стручњака.

                                                                                

Изабела  Рашковић, дипломирани психолог - саветник спољни сарадник за заштиту ученика од насиља, ШУ Сомбор.


Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.

Photo: Shutterstock
Photo: Shutterstock
Поделите овај текст:
  • Актуелности
  • Информативни текстови
  • Сви текстови
  • Photo: Shutterstock
    Добар пример сарадње школе и родитеља у превенцији вршњачког насиља
  • Photo: Shutterstock
    Превенција сексуалног насиља у школи
  • Photo: Shutterstock
    Како да реагује ученик/ца када је сведок дигиталног насиља?
  • Photo: Shutterstock
    Шта је позитивно родитељство?
  • Photo: Shutterstock
    Превенција насиља кроз лепе речи
  • Photo: Shutterstock
    Од такмичења до ривалства
  • Photo: Shutterstock
    На који начин разговарати са родитељима када се утврди да дете трпи насиље у породици?
  • Photo: Shutterstock
    Значај породице за социјализацију детета
  • Photo: Shutterstock
    Пример из праксе - Програм “Јаке породице”
  • Photo: Shutterstock
    Дечија права и одговорности – Примери из праксе
национална платформа за превенцију насиља које укључује децу
национална платформа за превенцију насиља које укључује децу



  • Влада Републике Србије

  • Канцеларија за ИТ и еУправу

  • Министарство просвете

  • Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

  • Министарство за бригу о породици и демографију

  • Министарство унутрашњих послова

  • Министарство здравља

  • Министарство информисања и телекомуникација

  • ЦЗОДО Звечанска

  • Национална дечија линија

  • Удружење "Друг није мета"

  • Кампстер

Мапа сајта
Политика приватности
  • Instagram
  • Facebook

Веб презентација jе лиценциранa под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија