Адолесценција помало личи на "кућну представу" али је стварност: Како да се родитељи изборе и буду подршка?

Са преласком у свет одраслих тинејџери се боре на разне начине. Код одређеног броја њих прихватање индентитета зреле особе може да доведе до побуне против наредби старијих и против друштевних захтева. Тај бунт младих поприма бројне облике и често изазива збуњеност родитеља.

Међутим, бунтовништво морамо посматрати као фазу одрастања сваке особе и да у периоду адолесценције будемо подршка деци, морамо имати разумевања, стрпљења, али и "границу" шта се, и колико може и сме дозволити у понашању детета.

Адолесцент зна да више не жели да буде третиран као дете, али још увек није сигуран шта тачно и ко тачно жели да постане. На каснијим узрастима, бунтовништво може да прерасте у следећа два облика: побуну неусаглашености, против уклапања у друштво и побуну непридржавања, односно побуну против ауторитета одраслих, зато морамо бити помоћ и подршка, пуни разумевања и спремни за сваки вид сарадње са децом у периоду одрастања и разговора.

На питање шта је адолсесценција и какви су изазови са којима се адолесценти сусрећу? На који начин им пружити подршку одговара педагог Драгана Мидић.

- Адолесценција као период у развоју од детета ка одраслом човеку, носи са собом разне промене и изазове. Промене се огледају на свим пољима, почев од физичких, психичких, емоционалних па до социјалних стања и представља зато један бурни период живота. Изазов је упознати себе, изградити свој став, преузимати одговорност, доносити одлуке, а да средина то прихвати - објашњава Драгана Мидић и додаје да је подршка врло важна у изградњи здраве, зреле, одрасле особе, основно је изражавање поштовања према адолесцентима, спремност да се чује њихово мишљење, и само уколико вреди, прихватање одређеног става, одлуке...

Драгана Мидић објашњава како се носити са бунтовништвом код деце током одрастања и на који начин их можемо подржати:

- Многи проблеми у понашању су део одрастања. Врло је битно да се зна, које понашање прати који узраст и разграничити шта је прихватљиво а шта није прихватљиво у том периоду. Деца желе да се осећају важним и битним и зато теже самосталности, ако их одрасли у томе спречавају, она постају бунтовна. У складу са узрастом деца треба да имају неке обавезе, одговорности... Како би им се пружила прилика да се осамостале, упознају себе и своје способности.

Када је реч о томе шта све утиче на развој самопоуздања и самопоштовања, Драгана Мидић објашњава, да се самопоуздање и самопоштовање изграђује преузимањем одговорност и доживљавањем успехa. 

- Треба веровати у способности детета и давати му задужења и обавезе у складу са узрастом, након чека ће уследити похвала уколико је успешно урађено - додаје Драгана Мидић.

Када је реч о томе каква је и колика улога родитеља, наставника, вршњака када је реч о стидљивом детету, односно како му помоћи, на који начин га подржати, Мидић објашњава:

Стидљивост може бити карактеристична за одређени узраст, може бити карактерна црта али и узрок неког немилог догађаја. Утицај околине је велики и сматрам да не треба инсистирати на отворености. Углавном се јавља због несигурности и неповерења, а превазилази се изградњом самопоштовања и самопоуздања - рекла је Драгана Мидић.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.