Сви желимо да наша деца израсту у добре, нежне особе, пуне љубави и осећаја за друге. Уколико се ствари не одвијају по плану, па приметимо да су малишани често негативни, одбијају да дете, стално се љуте, понекад показују агресивно понашање и размаженост, нормално да ћемо бити забринути. Међутим, то не би требало да буде разлог за бригу! Љубазност и лепо понашање се не уче преко ноћи, потребан је дуг период који подразумева сложен низ мисли и понашања. Дете прво мора да осети везу са другом особом, да разуме туђа осећања и да се идентификује са њима. Кроз процес учења и спознаје свако дете ће се кретати својим темпом, међутим постоје одређене прекретнице које се јављају у различитим узрастима током одрастања:
Када напуне три године деца почињу да схватају осећања и емоције других људи и у којим ситуацијама се јављају. Новорођенче до 6 месеци може да опази туђе емоције, али да би их разумело потребно је да прође много више времена. Са три године деца знају да ће се осетити тужно или бесно уколико не добију оно што желе, али исто тако, уколико им се оствари жеља биће радосни и срећни. У том узрасту неопходно је да родитељи прате децу и начин на који доживљавају, реагују и испољавају емоције.
Током овог периода ваше дете развија теорију ума, односно способност да схвати своје ментално стање и стање других. Поред тога, успостављају се мождане везе одговорне за друштвену свест. Као резултет ових неуролошких промена, дете почиње да показује емпатију и љубазност. Истраживања су показала да трогодишњаци најчешће неће поделити посластицу са другима, док већина четворогодишњака хоће. Са четири године код деце се развија ментална свест, укључују се на смисленији начин у групне активности. Приметићете да су спремни да деле више него раније, држе се за руке или чешће загрле друга/другарицу.
Када напуне пет година деца почињу да схватају идеју заједнице. На пример, у овом добу дете ће изразити жељу да учествује у чишћењу стола како би цела породица што пре завршила са распремањем и уживала у филму. Осећај да су веома важан члан породице помаже деци да постану вредни. Охрабрите их задајући им ситне послове већ од треће године (одлагање играчака након завршене игре је одличан почетак). Између пете и шесте године дете постаје вештије у исказивању захвалности. Приметићете да чешће говори љубазним тоном „молим те“ и „хвала“. У тим ситуацијама, дете обавезно похвалите, како би лепо понашање постало саставни део његове личности.
Са развојем емпатије, деца почињу да стављају друге на прво место. Како постају старији, њихова доброта постаје све израженија. Међутим, ово је и најтежа прекретница јер се полако одвајају од детињства и постају свесни могућих разочарења. Бити љубазан не кошта ништа, међутим тешко је савладати сопствено осећање туге и указати част другима. Ова прекретница се најчешће дешава у 7. или 8. години, а дочараћемо је следећим примером: честитање другом детету које је победило у игри. Овде родитељи имају кључну улогу јер у том узрасту деца копирају њихово понашање. Зато је неопходно да виде да ћете бити великодушни и признати пораз, колико год то било тешко у датом тренутку. То можете показати следећи пут када вас дете победи у некој заједничкој игри – на тај начин обезбеђујете дугорочну победу за целу породицу.
Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.