Да ли физичко злостављање детета у породици може бити узрок вршњачког насиља у школи?

На тему да ли дете које је извршилац насиља у школи може такво понашање научити из примера које има код куће, и да ли су и у којој мери односи у породици, као и сами родитељи одговорни за понашање свог детета које можда врши насиље над својим вршњацима говорила је проф. др Марија Младеновић са Факултета здравственх и пословних студија „Сингидунум“.

На самом почетку разговора др Младеновић истиче да је породица најстарија базична друштвена јединица, са основним задатком да обезбеди потомство и да га социјализује. Између осталог, подразумева се да породица детету треба да пружи физичку и емоционалну помоћ, да га интелектуално стимулише и да максимално допринесе развоју његових потенцијала, да га социјализује, а свакако је и место на којем њени чланови треба да се  осећају безбедно.

• У породици свако има своје место, своју улогу. Са аспекта тога како је успешна у подели и остваривању улога, породица може да буде функционална и дисфункционална. Кад се суочи са стресом због акутних или хроничних тешких ситација и криза, долази до прекида нормалног функционисања породице. У тако насталој дисфункционалној породици стварају се услови за злостављање.

Како даље наводи, злостављање  не мора да буде само физичко (мада је овај облик злостављања највише видљив), може да буде и психичко, односно емоционално, али и економско, може да се манифестује као манипулација било које врсте, попут застрашивања или превелике контроле, а деца могу бити директне или индиректне жртве.

• Као грађани, али и као професионалци, релативно често се сусрећемо са сумњом да је дете са којим смо у контакту злостављано. Зато наглашавам да је пре свега са аспекта људскости, важно рашчистити такву сумњу и правилно реаговати – објашњава проф. др Младеновић и додаје:
• Као људи, не смемо да дозволимо да се злостављање одиграва пред нашим очима.

Кад говоримо о физичком злостављању, које се најлакше установљава, тачно је да је у неким културама физичко кажњавање, пре свега деце, уобичајено, али батина није из раја изашла, објашњава даље др Миладеновић.

• Понекад је здравственом професионалцу тешко да утврди да је дете физички злостављано, јер су деца активна, стално се повређују, али модрице на неуобичајеним местима, нпр. на стомаку, разне врсте опекотина, а посебно спиралне фрактуре кости, код увртања руке, свакако треба да пробуде нашу пажњу. Дете, међутим, обично није само физички злостављано јер је психичко, односно емоционално злостављање такође веома заступљен облик и често прати физичко злостављање, мада може да се јави и изоловано, односно да не укључује и физичко злостављање.

На основу свега стручно наведеног и објашњеног од стране проф. др. Марије Младеновић може се закључити само једно, а то је да дете које је извршилац насиља није увек одговорно за своје непримерено понашање према вршњацима у школи.

Када се деси ситуација било каквог облика вршњачког понашања, једина исправна ствар ради сузбијања и превенције истог, неопходно је да погледамо ситуацију из шире перспективе, односно целокупну ситуацију у породици, како би дошли до адекватног сазнања и праве слике због чега дете прави проблеме у школи и својим вршњацима.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.