Да ли и у којој мери породични односи могу да утичу на дете и његово понашање у школи?

Породица је прва друштвена група коју дете упознаје и која има велики утицај на његово понашање до поласка у вртић/школу и укључивања у групу вршњака. 

Квалитетни и складни породични односи свакако ће допринети добром понашању детета у школи. 

На тему да ли и у којој мери породични односи могу да утичу на дете и на његово понашање у школи говори психолог Бранка Митровић Јосиповић која на самом почетку наводи да постоји више подела породица, у зависности од тога шта нам је у фокусу (број чланова, присуство/одсуство родитеља...), али је најзначајнија она на функционалне и дисфункционалне. 

Деца из функционалних породица у којима су родитељи активно укључени у њихово одрастање и практикују одговарајући васпитни стил, најчешће се понашају сходно ситуацији, поштују правила понашања и слично.

- Насупрот њима, деца из дисфункционалних породица које обично карактерише одсуство стабилности, емоционалне повезаности и неадекватан васпитни стил, чешће показује проблеме у понашању у школском окружењу - говори Митровић Јосиповић и додаје:

- Неки од фактора поремећених породичних односа који негативно утичу на дететово понашање могу бити: одсуство једног родитеља, при чему треба имати у виду ког је пола родитељ који није присутан, затим велики број конфликата у породици и начин њиховог решавања. 

Ако у породици постоје конфликти који се понекад и насилно решавају, онда то дете усваја као нормалан начин функционисања и решавања сукоба. 

Доминантан стил комуникације у породици такође утиче на начин на који дете комуницира са другима у школи.  Ако се породични односи изненада наруше (на пример, раздвајање или развод родитеља, смрт родитеља, погоршање финансијске ситуације и лоши услови за живот) дете може то показивати на различите начине: тугом, потиштеношћу,  незаинтресованошћу за учење након чега следе и слабије оцене и лошији школски успех.

У неким случајевима дететово понашање се може погоршати у смислу већег показивања агресије и насилничког понашања према другима.

- У односу на узраст детета, промене у породици се различито рефлектују на понашање детета. Улазак у пубертет, дететова реакција на то као и породични односи, комплетност породице и понашање родитеља у том тренутку су један од најизазовнијих периода у породичном животу који се неминовно преносе и у школско окружење - говори психолог и објашњава:

- Ако дете у овом периоду почне да се супротставља ауторитету родитеља и да га преиспитује, извесније да ће то радити и са ауторитетом наставника.

Зато је важно да постоји отворена и искрена комуникација између родитеља и запослених у школи, како би се ови проблеми изазвани односима у породици у најмањој могућој мери манифестовали на дететово понашање, како у школи, тако и у другим сегментима.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.