Оцене су важне, али не и пресудне за то ко је ваше дете

Ипак, реалност је нешто друго. Оцена је тренутни показатељ знања из једног предмета, у једном специфичном тренутку. Она није, нити икада сме да буде, мерило вредности, интелигенције или људских квалитета једног детета.

Како родитељи и наставници заједно граде здравији систем вредности код деце?

За родитеље: Склад између амбиције и дечије среће

Природно је што желите најбоље за своје дете и сматрате да ће му одличан успех отворити многа врата. Међутим, када притисак постане превелики, могу се јавити озбиљне последице: хронични стрес, анксиозност, страх од грешке, проблеми са самопоуздањем.

• Не одређујте дететову вредност оценама: Када дете дође кући са лошом оценом, прва реакција не треба да буде критика или казна. Уместо: „Како си могао ово да дозволиш?“, покушајте са: „Видим да си тужан због ове оцене. Хајде да видимо где је проблем и како да то поправимо.“ Дете мора да зна да га волите и цените исто, без обзира на оцену коју је добило.
• Наградите труд, а не само крајњи резултат: Нека деца улажу огроман напор да би добила тројку или четворку из предмета који им природно не лежи. Тај труд вреди много више од „лаке петице“ из предмета који дете учи без муке. Похвалите радну навику, истрајност и одговорност.
• Слушајте шта вам дете поручује: Понекад изненадни пад оцена није знак лењости, већ сигнал на који је потребно обратити пажњу. То може бити знак да дете пролази кроз вршњачке проблеме, емотивне кризе или да се бори са неким другим притиском који не уме сам да реши.

За наставнике: препознајте дете иза оцене

Просветни радници носе велики терет извођења наставе и слажемо се да је сваки предмет за себе важан, међутим, не може један предмет бити подједнако приоритетан сваком ученику - математичком генију и уметничкој души. Наставник који разуме да његов предмет није једини у животу детета прави огромну разлику.

• Оцена као смерница, а не као казна: Помозите ученицима да схвате да је грешка саставни део учења. Ако дете добије лошу оцену, важно је да добије и јасну повратну информацију о томе шта је урадило добро, а на чему мора додатно да ради.
• Приметите промене у понашању: Сјајни ђаци који одједном почну да попуштају или деца која показују паничан страх при одговарању често су под огромним притиском код куће или имају превисока очекивања. Разговор „у четири ока“, уместо пред целим разредом, може превенирати дубље психолошке проблеме.
• Негујте друге таленте: Нека деца никада неће бити сјајни математичари, али су изванредни уметници, спортисти, или поседују висок ниво емпатије и друштвене одговорности. Када похвалите те особине пред разредом, подижете дететово самопоуздање које је можда урушено лошијим успехом из неког предмета.

Заједнички циљ: добробит детета, а не само просек

Када погледамо у будућност, оно што децу чини успешним и срећним људима нису оцене из школе, већ емоционална интелигенција, способност решавања проблема, отпорност на стрес, тимски рад и емпатија.

У складу с тим, заједнички идеал коме треба да тежимо - како у породици, тако и у школи - нису беспрекорне оцене у дневнику, већ деца која одрастају у безбедном и подстицајном окружењу, у којем су њихова интересовања препозната, а њихови јединствени потенцијали охрабрени да се развијају. Знање које стичу у школи није ту да им обезбеди савршен просек, већ да им отвори пут ка стабилној будућности.

Уколико ви или неко из ваше околине трпите вршњачко насиље или било који други облик насиља, можете га пријавити ОВДЕ.