Не чека се да се проблем догоди па да се онда реагује. Превенција значи да дете на време научи да препозна границу - и код себе и код других.
Када шала престаје да буде шала?
Деца понекад искрено не препознају где престаје зезање, а почиње повређивање. „Само смо се зезали“ често је изговор иза ког се крије неко ко стварно пати. А и дете које повређује и дете које трпи могу искрено мислити да је све „само шала“ - све док неко не повуче јасну линију.
Та линија је заправо једноставна, и деца је лако усвоје кад им се објасни: зезање је кад се сви смеју. Ако се неко не смеје - ако му је непријатно, ако је тужан, ако жели да престане - то више није шала, без обзира на то како је почело и да ли је неко „мислио лоше“. Није важно шта је неко намеравао, већ како се осећа онај ко је на удару.
Шта дете треба да зна?
Неколико порука вреди понављати детету, нарочито на почетку школске године:
Ако приметиш да неко трпи, ниси „цинкарош“ ако то кажеш. Ћутање не штити онога ко повређује од последица - оно само оставља жртву саму. Рећи одраслој особи није издаја, већ помоћ.
Увек имаш коме да се обратиш. Наставнику, школском психологу или педагогу, родитељу. Тражење помоћи је знак храбрости, а не слабости.
Граница важи и за тебе. Ако приметиш да се неко због твоје шале не осећа добро, прави потез је стати - не наставити „јер је смешно“.
Шта родитељи могу да ураде?
Превенција не почиње и не завршава се у школи. Огроман део тога дешава се за породичним столом, кроз свакодневне разговоре.
Уместо да дете питате само „како је било у школи?“, додајте и питање које гради емпатију: „Да ли је неко данас био тужан или искључен из друштва?“ Тако дете учите да примећује друге, да размишља о туђим осећањима и да реагује. Дете које је навикло да обраћа пажњу на то како се други осећају, мање ће и само повређивати, а пре ће заштитити онога коме је тешко.
Безбедна година се не прописује правилима, већ се гради из дана у дан
Безбедна школска година не почиње правилима исписаним на табли нити списком забрана. Она почиње децом која умеју да препознају где је граница, која имају храбрости да реагују и која знају да обрате пажњу једни на друге.
То се не постиже преко ноћи, нити једним предавањем. Гради се постепено, из разговора у разговор - а најбоље време да се почне јесте управо тај први дан, када се тек поставља атмосфера за све што долази.
Уколико ви или неко из ваше околине трпите вршњачко насиље или било који други облик насиља, можете га пријавити ОВДЕ.