„Не желим у школу“: шта значи страх од нове школске године?

Лако је то протумачити као лењост или размаженост. Али иза овог отпора најчешће стоји нешто сасвим друго - страх.

Анксиозност пред повратак у школу је чешћа него што мислимо

Многа деца осете нелагоду пред нову школску годину, а да то ни сама не умеју да именују. Иза „нећу у школу“ може да се крије читав низ страхова: страх од строгог оцењивања, страх да неће стићи градиво, страх од вршњака, страх да неће бити прихваћено, страх од конкретног наставника или предмета.

Дете тих страхова често није ни свесно на начин на који би умело да их искаже речима. Зато се они показују кроз понашање - раздражљивост, повлачење, одбијање, па чак и кроз физичке тегобе попут болова у стомаку или главобоље. На тај начин тело показује оно што дете још не уме да изрази речима.

Како да помогнете?

Не одмахујте руком. Реченица „ма биће то, шта се секираш“, иако изговорена из љубави и са најбољом намером, детету заправо поручује да његов страх није важан и да га ви не схватате озбиљно. Уместо тога, признајте оно што видите: „Приметио сам да те нешто брине око школе. Хоћеш да причамо о томе?“

Раздвојите страхове. „Школа“ је превелика и магловита да би се с њом борило. Помозите детету да буде конкретно: „Шта те највише брине - градиво, неки предмет, другари, неки наставник?“ Кад страх добије име и облик, постаје много мањи и решивији. Лакше је суочити се са „плашим се да нећу разумети математику“ него са нејасним грчем у стомаку.

Вратите рутину постепено. Нагли скок из летњег ритма (касно лежање, касно устајање) у школски ритам само појачава отпор и стрес. Почните да враћате распоред спавања и обавеза недељу-две раније, помало сваког дана. Тело и ум тако имају времена да се прилагоде без шока.

Подсетите дете на ресурсе. Дете треба да зна да није само пред новом годином. Ту су разредни старешина, школски психолог или педагог, и наравно - ви. Сама свест да постоји мрежа људи којима може да се обрати ако буде тешко, делује умирујуће.

Разумевање је прва лекција нове године

Кад дете осети да заиста разумемо његов страх - да га не умањујемо, не исмевамо и не журимо да га „поправимо“ - тај страх почиње да се смањује. Деца не траже од нас да решимо све њихове проблеме. Често им је довољно да знају да их неко чује и да нису сами у томе што осећају.

Нова школска година доноси много лекција. Можда је најважнија међу њима она коју дете научи још пре првог звона - да су његова осећања важна и да увек има коме да их повери.

Уколико ви или неко из ваше околине трпите вршњачко насиље или било који други облик насиља, можете га пријавити ОВДЕ.