Полазак у први разред: припрема која није о свескама, већ о емоцијама

Полазак у први разред једна је од највећих промена у животу детета. И колико год нам се чинило да је реч о торби и оловкама, права припрема је емоционална, а не материјална.

Зашто је први разред толики корак?

Замислите свет из дететове перспективе. До јуче је дан текао по познатом ритму вртића или куће, окружено познатим лицима и без великих очекивања. Одједном се све мења: нова правила, непознати људи, дужи дан, обавезе, седење у клупи, подизање руке. За дете је то огромна количина новина одједном.

Зато је сасвим нормално што уз узбуђење иде и страх. Дете може једног трена једва да чека школу, а већ следећег да каже да неће да иде. То није хир - то је здрава реакција на велику промену. А дете које у тај нови период уђе емоционално припремљено, проћи ће кроз њега много лакше.

Како стварно да припремите дете?

Причајте о школи позитивно, али искрено. Велико је искушење рећи „биће само супер, видећеш“. Али ако обећате да ће све бити савршено, а дете првог дана наиђе на нешто тешко, осетиће се преварено и несигурно. Боље је рећи истину: „Биће пуно лепих ствари, али и неких нових изазова - а ја ћу увек бити ту да причамо о њима.“

Упознајте се са школом унапред. Прошетајте до зграде, обиђите двориште, покажите детету пут. Познат простор и познат пут смањују страх од непознатог. Оно што смо већ видели више нас не плаши.

Вежбајте ситне самосталности. Везивање патика, отварање кутије за ужину, проналажење тоалета, тражење помоћи од одрасле особе - то су ситнице које детету дају велики осећај сигурности. Дете које зна да може само да се снађе, мирније улази у нову средину.

Признајте страх ако постоји. Ако дете каже да се плаши, немојте то одмахнути руком. Уместо „нема чега да се плашиш“, пробајте: „Нормално је да те мало брине. И мене је било страх кад сам кретао у школу. Хајде да причамо шта те тачно брине.“ Страх о коме дете сме да прича лакше је савладати од оног који прећути.

Најважнији школски прибор

Постоји нешто што не пише ни на једном списку за полазак у школу, а вредније је од свега у ранцу: осећај да је дете вољено, сигурно и да ће увек имати кога да пита.

Дете које у школу понесе тај осећај, у клупу седа са мирним срцем. Зна да, ма шта се десило током дана - добро или тешко - код куће га чека неко ко ће га саслушати, без осуде и без журбе. То је темељ на коме се гради не само успешан први разред, него и здраво одрастање.

Свеске ће се исписати, патике прерасти, прибор изгубити. Али сигурност коју детету пружите на почетку овог пута остаје заувек.

Уколико ви или неко из ваше околине трпите вршњачко насиље или било који други облик насиља, можете га пријавити ОВДЕ.