Kaко бити позитиван пример детету и научити га да воли и прихвата сваког вршњака без обзира на разлике?

Професионалци и родитељи треба својим примером да покажу детету да је свако суштински посебан на свој начин, да је вредан поштовања и прихватања и да поседује потенцијале и карактеристике и да је природно и нормално уважавати их, овим речима мастер дефектолог и породични терапеут Сузана Миковић објашњава како да родитељи, старатељи и остале одрасле особе из дететовог окружења помогну да се разбију предрасуде о деци са сметњама у развоју, како их прихватити, бити им помоћ, подршка и пријатељ.

- Велику улогу у стварању предрасуда играју управо ставови родитеља и значајних других из дететовог окружења и социјална искуства деце - објашњава Сузана Миковић и додаје:

- Уколико одрасли желе да науче дете да толерише разлике тако да оне нису критеријум нечије вредности, онда је тај садржај потребно поткрепити сопственим моделом и приликама да се дете сусретне и да развије систем размишљања.

У том смислу је битно истаћи да није добро етикетирати, на директан или индиректан начин, децу која су слабија у постигнућима као мање вредна или децу из осетљивих категорија или децу која због одређених развојних сметњи имају неки вид подршке у остваривању својих потреба, објашњава дефектолог и породични терапеут.

То значи да систем стварања предрасуда почиње и пре школског доба, али да у великој мери утичу дечија искуства у школском добу која дете стиче у школи, породици и целокупној социјалној мрежи.

- Уколико деца са сметњама у развоју похађају исту школу или разред потребно је активно укључивати децу са сметњама у развоју у разредне и школске активности и у складу са њиховим могућностима им обезбедити шансе да учествују. Свако може да допринесе заједничком пројекту, приредби, представи и изложби у одређеној мери и могућности, без обзира да ли говоримо о школском окружењу или другим јавним и  културно уметничким институцијама.

Сузана Миковић објашњава да у предшколском, а касније и у школском окружењу професионалци спроводе различите програме и садржаје који подстичу вршњачку сарадњу, позитивна социјална искуства, емпатију и равноправност кроз различите едукативне радионице, игре улога, пројекте, хуманитарне акције, предавања, трибине, али и кроз свакодневну климу.

- У школском окружењу важно је да наставници и сарадници негују инклузивну климу која се занива на равноправности и једнакости у изборима, остваривању образовних и васпитних потреба и социјалним активностима. У пракси није ретка појава да друга деца прећутно избегавају дете са сметњама у развоју или дете које је по било којој својој особености другачије - објашњава Миковић и додаје:

- Зато је важно интензивно радити на превенцији социјалног искључивања и интензивно едуковати децу и родитеље о вредностима равноправног и толерантног друштва.

Важан аспект ове теме су и родитељи деце са сметњама у развоју којима је неопходно пружити подршку током одгајања детета како би могли да омогуће детету да учествује у активностима са вршњацима. Потребно је охрабривати родитеље и тражити конкретне начине подршке како се не би повлачили због тешкоћа да се изборе са препрекама саветује Сузана Миковић.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.