Како дечија љубомора може бити узрок вршњачког насиља и како да то спречите?

Љубомора је универзални феномен који је релативно често присутан у породицама како између партнера, тако и међу децом. Поједини стручњаци сматрају да је љубомора међу децом толико честа појава да би се могла сматрати нормалном.

Родитељи обично двојако реагују на ову појаву међу децом - или запажају најмање промене и најприкривеније знакове или негирају да тако нешто постоји. Према неким схватањима, узраст детета у тренутку сазнања о рођењу млађег брата или сестре има значајну улогу у настанку љубоморе. 

Најосетљивија су деца око треће године, која су још увек зависна од родитеља и са још увек неизграђеном вршњачком мрежом, тада може да се јави љубомора због доласка новог члана, односно, уколико ће добити брата или сестру, деца то доживљавају као губитак љубави и пажње. Сматра се да уколико је разлика међу децом већа од десет година, они одрастају и васпитавају се као јединици, па је ривализација минимална.

Међутим, какви се све облици љубоморе могу јавити код деце и шта љубомора као таква може проузроковати, може ли довести до тога да дете постане извршилац насиља говорили смо са психологом Бранком Митровић Јосиповић која истиче да различите емоције могу бити узрок вршњачког насиља. 

- Најчешће је бес тај који узокује вршњачко насиље односно недостатак адекватних механизама за његово испољавање и контролисање. Али и друге емоције могу бити узрочници вршњачког насиља па и љубомора.

Психолог као пример наводи да су и скорашња истраживања (Хрватска, 2015. године) показала да је љубомора један од најчешћих изазивача вршњачког насиља. 

- То је осећање које се развојно јавља доста рано, око прве године живота, и које, ако у породици није на одговарајући начин прихваћено и процесуирано, касније може довести до развоја ниског самопоуздања и самопоштовања и самим тим и нагомиланог незадовољства самим собом - објашњава психолог и додаје: 

- Љубомора је често повезана са сопственом несигурношћу насилника и жељом да се покаже као бољи, јачи, над неким коме завиди и на кога је љубоморан. Некад може водити уништењу нечега што друго дете поседује а код насилника изазива осећање љубоморе (мобилни телефон, прибор па чак и углед и репутација). 

Родитељи, често несвесно, појачавају љубомору код деце поредећи их са њиховим вршњацима који су у нечему бољи и успешнији, било да су у питању школске или ваншколске активности, желећи да их тако подстакну да се и они поправе. Али то само више изазива завист и љубомору код деце, која у детету које је у нечему успешније од њих, виде узрок својих проблема и онда прибегавају вршњачком насиљу како би се доказали, објашњава психолог за крај.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.