Како на ефикасан начин помоћи детету да се одбрани од насиља?

Свако дете може да постане жртва неког вида насилног понашања од стране свог вршњака. У том смислу, важно је да родитељи имају алате како да детету помогне да се са том ситуацијом избори на најздравији начин. Који су могући ненасилни одговори који дете може да примени у ситуацији насиља, прочитајте у овом тексту.

Када приметите да се нешто неуобичајено дешава са Вашим дететом јако је битно да будете ту за њега и да без осуђивања и критике саслушате ситуацију коју оно има да Вам исприча. Онда када Вам дете исприча ситуацију у којој се налази, а у којој је оно жртва насиља, од пресудног је значаја како ћете Ви као родитељ реаговати. Ако се узнемирите или уплашите, кренете да кривите друге, дете се такође може уплашити и умањити значај онога што му се дешава. Знајте да је детету јако непријатно у том тренутку, то  што Вам се обратило значи да има поверење у Вас. Цените то и негујте свој однос са дететом, јер је то важно као и само заустављање насиља.

Ваша улога као родитеља је да будете подршка у изградњи самопоуздања и самопоштовања. То ћете у овој ситуацији најбоље урадити тако што ћете детету објаснити да није криво за то што му се дешава и да је оно вредно поштовања. Такође је на Вама да га едукујете шта све може предузети у таквој ситуацији. Понекад, јасно и уверљиво заступање себе може зауставити насиље. Научите дете да каже НЕ под притиском вршњачке групе. 

Оно што помаже у јачању самопоуздања код детета јесте охрабривање детета да изражава своја осећања. Дозволите му да изразава своје мишљење и уверења, да показује емоције и да о њима говори, тиме се повећава вероватноћа да се супротставити детету које у односу на њега испољи неки вид насилног понашања.

Дете које има мањак самопоуздања треба подстицати да почне да се бави спортом који преферира. Спорт омогућава савладавање социјалних вештина и смањује ризик од насиља. У ситуацијама насиља било би корисно да истражите ШТА доводи до насиља. Дешавају се ситуације где деца мете провоцирају друге па могу научити да то више не раде.  Охрабрујте Ваше дете да то шта му се догађа пријави свом разредном старешини или другом наставнику у ког има поверења. Објасните му разлику између тужакања и пријављивања насиља. Тужакање је неког довести у невољу, док је пријављивање спречити невољу. У случају да дете одбија разговор са неким од наставника, а процењујете да је ситуација озбиљна предложите детету да заједно са њим одете у школу, где ћете се обратити стручној служби или Тиму за заштиту ученика од злостављања.

Ненасилни одговори детета на насиље које му се дешава:

• Реците детету да никад не реагује у афекту. Дете може да научи да контролише сопствене поступке.
• Дете може да користи неке од техника смиривања када се узнемири због неког насилног догађаја, како не би на ситуацију насиља реаговао насилним понашањем. Може да “издува” свој бес али, и страх, тако што ће користити технику удахни-издахни или бројати од 1-10 и уназад.
• Дете може рећи себи: “Ок је што се осећам љуто! Није ок повредити некога!”
• Дете може рећи вршњаку који испољава насиље: “Повређује ме када ме вређаш/удариш. Престани то да радиш!”
• У ситуацији претње од физичког насиља, рећи детету да може бежати ка другима. Рећи детету да обрати неком старијем, да му исприча шта му се догодило и како се тренутно осећа.
• Оруђе против насиља може бити и обраћање са љубазношћу и поштовањем или хумором. То дете које врши насиље може изненадити и прекинути сукоб у ситуацијама вербалног насиља.

Важна порука за дете је да може одлучити да не повреди другог. То зависи од њега. Освета никада не решава сукоб!

Важно је подржати дете, исказивати емпатију (“сигурно је било тешко док си слушао/ла вређања”), те понудити детету опције, шта све може да уради да се заштити.

Кључна ствар у родитељству је да се дете оспособи за самостално, одговорно поступање у будућности.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.