Породични односи имају значајан утицај на емоционални и социјални развој детета, а ови утицаји могу бити посебно изражени када је реч о његовом понашању у школи. Психолог Бранка Митровић Јосиповић наглашава да породица, као прва друштвена група коју дете упознаје, има кључан утицај на дететово понашање пре него што крене у вртић или школу, и касније, када се укључи у групу вршњака.
Квалитетни и складни породични односи играју кључну улогу у формирању доброг понашања детета у школи. Деца из функционалних породица, где родитељи активно учествују у њиховом одрастању и примењују одговарајући васпитни стил, обично се понашају у складу са ситуацијом, поштују правила понашања и показују социјалну одговорност.
С друге стране, деца из дисфункционалних породица, где је присутно одсуство стабилности, емоционалне повезаности и неадекватан васпитни стил, често испољавају проблеме у понашању у школском окружењу. Одсуство једног родитеља, велики број породичних конфликата и начин њиховог решавања могу бити фактори који негативно утичу на дететово понашање.
Нагли прекиди у породичним односима, као што су развод родитеља, смрт родитеља или лоши услови за живот, могу изазвати емоционалне реакције код детета које се потом одражавају на његово школско понашање. Туга, потиштеност, незаинтересованост за учење и смањење школског успеха само су неки од могућих исхода.
Посебно у периоду пубертета, који је већ изазован сам по себи, промене у породичном окружењу додатно утичу на понашање детета. Отпор према ауторитету родитеља може се пренети и на однос са наставницима, што захтева отворену и искрену комуникацију између родитеља и школе како би се минимизовали негативни ефекти на дететово понашање у школском окружењу.
Породични односи имају дубок и дуготрајан утицај на понашање детета у школи, стварајући основу за емоционалну стабилност и социјалну компетенцију током његовог одрастања.
Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље или било који други облик насиља то можете да пријавите ОВДЕ.