Како одрасли утичу на развој самопоуздања детета?

Само самопоуздање утиче на ментално здравље, успех у животу и лични доживљај среће. Људи са високим самопоуздањем се боље носе са проблемима, имају више енергије, бољу мотивацију, бољи академски успех, значајније друштвене односе, већу снагу да се носе са тешкоћама живота, као и уопштено превладавање позитивних осећања.

Особе са ниским самопоуздањем показују мању способност превладавања тешкоћа, имају више конфликта са другима и често се осећају немоћно према стресу који живот носи.

Самопоуздање је осећај сопствене вредности који укључује процену вредности сопственог тела, физичког изгледа, физичке снаге, а затим когнитивних способности, различитих вештина, као и опажање сопствене вредности у очима других и осећај моћи у социјалној групи која нам је важна.

Деца са ниским самопоуздањем ће показивати несигурност, неће уживати у друштвеним активностима, биће им теже да стекну пријатеље, могу да се осећају усамљено, више су љубоморна, више се пореде са другима, показују стидљивост, не подносе личне грешке, избегавају да испробају нове ствари и осећају се узнемирено суочени са променама.

У изградњи самопоуздања код детета велику улогу играју одрасли, односно одрасле особе од поверења из окружења детета, али се поставља питање колико и како утичу на развој самопоуздања?

На ову тему говорила је Сузана Миковић, мастер дефектолог, породични терапеут, тренер асертивности и емоционалне писмености.

Мастер дефектолог наводи да први вајари дечијег самопоуздања и слике о себи су родитељи, а подложно је и утицајима других особа из блиског окружење.

- Природно је да се дете труди да удовољи родитељу, јер је он извор љубави, задовољства, неге и сигурности - објашњава Миковић и додаје:

- Вођена развојним импулсом деца истражују своје могућности, испробавају границе, упијају вербалне поруке, процењују невербалне сигнале, мимику, осећају тон гласа, гестукулацију као знак одобравања или неодобравања.

Добијене информације везују за своје понашање и приписују значај својим способностима. А самим тим стичу доживљај о личним вредностима, објашњава и саветује дефектолог Сузана Миковић за крај.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.