Како похвала и критика утичу на самопоуздање?

Поруке које упућујемо детету као особи главно су средство којим утичемо на грађење његовог идентитета, обликујући његову свест о себи. У првим месецима одрастања детета о њему се бринемо пре свега водећи рачуна да буде сито, да није мокро, одржавајући га чистим. Међутим, врло брзо му требају и друге врсте пажње, а ако се деци не посвећујемо у довољно доброј мери, она ће се трудити на све начине да задобију нашу пажњу, чак и тако што ће у ранијим узрастима галамити и плакати, док у осталим фазама адолесценције могу бити бунтовна, срдита, према другима и себи, док нека чак могу себи наносити и телесне повреде.

У ситуацији када морају бирати између тога да су родитељи индиферентни и да их не примећују, и тога да их кажњавају, радије ће изабрати ово друго, само како би задобили пажњу која им је потребна.

Важно је да будемо свесни да у таквом контексту дете само жели да скрене пажњу на себе и поручи да се тог тренутка осећа запостављеним, нежељеним и да жели да привуче нашу пажњу, зато је битно да родитељи пронађу снаге и покажу му да га примећују и воле таквог какво јесте.

Да бисмо стасали у задовољне људе битна су нам признања других, за нас важних особа, имамо потребе да будемо похваљени и запажени, где родитељи узимају главну и најважнију улогу.

На ову тему, колико и како похвала и критика утичу на самопоуздање код деце, своје стручно мишљење и савет даје Сузана Миковић, мастер дефектолог, породични терапеут, тренер асертивности и емоционалне писмености.

Сузана Миковић на почетку разговора истиче да показивањем задовољства на дететову радост постигнућа утиче се на постизање самоиспуњености.

- Уместо готових решења, детету треба дати прилику да греши и савладава препреке. Похвала и награда су добар подстерк за развој унутрашње мотивације, уколико су усклађене са реалним захтевима, дететовим трудом, менталним и календарским узрастом - објашњава Миковић и додаје:

- Награђивање ће бити вишеструко ефикасније уколико уместо материјалног, дете наградимо неком активношћу у којој ужива. У зависности од природе активности, задовољство може бити веће уколико се цела породица укључи у одабрану активност. Тиме се повећава могућност да дете жељене обрасце понашања понови и да прерасту у навику.

Ефекти критике су позитивни само онда када је примерена и усмерена на конкретно понашање, говори Сузана и додаје да уколико је критика усмерена на личност детета, оно ће усвојити етикету да је погрешно, да не зна или да нешто трајно не може да постигне, уместо да буде свесно своје вредности без обзира на погрешивост.

- Велика је могућност да критика упућена на дететову личност резултује повлачењем и избегавањем изазова и искључује могућност доживљавања успеха. Међутим, дешава се да деца кроз критику доживе да им родитељи ускраћују љубав и приврженост посебно у ситуацијма љутње - објашњава дефектолог.

Зато је важно да када родитељи кроз формулацију критике, коју упућују на један аспект у понашању , не изоставе (речима или делом) да ставе детету до знања да су и даље доступни за емоционалну размену, саветује Сузана Миковић, мастер дефектолог, породични терапеут, тренер асертивности и емоционалне писмености.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.