Како родитељи могу да помогну деци да пронађу пријатеље и да се социјализују?

Деца су, као и одрасли, друштвена бића и воле осећај припадности и комуникације са другима. Уколико дете има мало социјалних контаката имаће мање могућности да развије вештине, као што су договор, самоспознаја, регулисање емоција, решавање сукоба, однос према другима, дељење. Социјалне вештине нису урођене, већ се уче. И док нека деца са лакоћом остварују нове контакте, за неку другу је и сама помисао да приђу свом вршњаку, узрок непроспаваних ноћи.

Значај остваривања пријатељских односа зависи првенствено од узраста детета. Деца млађег календарског узраста (2 -3 године) већину времена проводе играјући се самостално. Предшколски узраст карактеришу тзв. “пролазна” пријатељства. Од четврте до седме године, деца се повезују кроз заједничке активности и траже другаре који се баш као и они играју  аутићима или коцкицама.  Развој дубљих пријатељстава почиње у школском узрасту. Деца се не повезују само заједничким активностима, већ су посвећени једни другима и то је узраст када се јављају „срчана пријатељства“. Око десете и једанаесте године деца са пријатељима почињу да деле тугу, да поверавају тајне и пријатељи добијају већи и дубљи значај у животу детета. Током пубертета и адолесценције пријатељи пружају емоционалну подршку, сигурност и јачају самопоуздање.

Разлози због којих дете може имати потешкоће у стварању пријатељстава.

Ваше дете може да има потешкоће да успостави контакт са другарима због недостатка самопоуздања. Код деце је као и код одраслих присутан страх од одбијања. Уколико је дете стидљиво или интровертно постоји могућност да се не осећа пријатно у групи. Дете које нема изграђене социјалне вештине својим “шефовањем” и доминацијом, може да делује одбојно другој деци. Постоји могућност и да је Ваше дете на различитом когнитивном нивоу од својих вршњака и да преферира друштво старије деце. Адолесценти могу да имају тешкоће приликом склапања пријатељстава услед промена у виду поласка у средњу школу, пресељења као и искуства са вршњачким насиљем.

Неколико конкретних савета како да помогнете свом детету да оствари социјалне контакте.

Потребно је да се утврди који од поменутих узрока утиче на тешкоће у склапању пријатељстава. Неопходно је да разговарате отворено са својим дететом о томе, шта Ваше дете подразумева под пријатељем? Шта оно мисли, како се склапају пријатељства?  Важно је да саслушате дете и да се ставите у његову кожу. Неке од могућности које су Вам на располагању су позивање вршњака у госте, дељење играчака, итд.  За децу код које није природно да остваре социјални контакт, може да буде поучно да посматрају своје вршњаке. Родитељи треба да разговарају са децом о томе шта су уочили приликом посматрања других, шта су проценили као добро или лоше понашање а могу да предложе и своје идеје, како би олакшали деци. Деца млађег узраста могу да уче нове вештине понашања кроз читање књига и постављање питања о поступцима јунака. Битно је поменути и да наш изглед и став утичу на утисак који остављамо на друге. Родитељи могу да вежбају са децом да заузму чврст став, нпр. да стоје усправно и говоре јасно док гледају другу особу. Дете може и да глуми и да се постави у различите улоге (несигурних, агресивних, чврстих). Уколико дете показује огроман отпор чак и да приђе другом детету, родитељи могу то да ураде заједно са њим. Можете да предложите заједничко дружење са другом децом и њиховим родитељима. Потребно је и да родитељ уложи сопствену енергију и да буде активан. Можете да предложите заједничку игру а касније да се повучете када ситуација буде мање напета.  Школа није једино место где деца могу да вежбају социјалне вештине. Упишите дете на неки тимски спорт, плес, глуму, хор или другу секцију. Искуства и самопоуздање које деца стичу у заједничким активностима помажу и у школском контексту. Разговарајте и са наставницима, будући да често имају бољи увид у социјалне вештине Вашег детета. Просветни радници могу да буду значајан савезник за дете у повезивању са пријатељима. Некада је потребно и да потражите помоћ стручњака. Постоје бројне радионице као и групе подршке за децу и адолесценте који имају тешкоће у успостављању социјалних контаката. 

За крај, будите свесни да не можете да створите пријатеље за своје дете. Дете мора само да се социјализује и зато треба да му пружите довољно простора. Разговарајте отворено и искрено са својим дететом. Не форсирајте дете већ поштујте његове изборе. Родитељска подршка и охрабрење су преко потребни за склапање пријатељстава.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.