Како се обичан сукоб/неспоразум може претворити у вршњачко насиље у школи?

Људи понекад мешају сукоб међу децом са вршњачким насиљем, али су то ипак другачији и различити појмови. Сукоб између ученика не значи увек и вршњачко насиље.

До сукоба долази између људи који имају неслагање, различита мишљења или различите погледе на свет. Када дође до сукоба, свака особа треба да се осећа слободно да изрази своје ставове, рамишљања и схватања.

Деца у раном узрасту уче да разумеју да други могу имати другачије перспективе од њихових. Развијање способности за стицање перспективе захтева време и наставља се у раном одраслом добу.

Начин на који се људи носе са конфликтом може га учинити позитивним или негативним ставом.

Када се сукоб претвара у вршњачко насиље?

Сукоб постаје негативан када се особа понаша агресивно, говори или чини штетне ствари. Тада кажемо да је сукоб агресивна интеракција.

Временом се може јавити образац понашања где особа која се понаша агресивно у сукобу може да настави са таквим понашањем, или да га чак и погорша. У том моменту, особа, у овом случају дете, које је на удару агресивног сукоба може почети да се осећа мање способном да изрази своје гледиште и може почети да се осећа немоћно. Тада негативни сукоб може да прерасте у вршњачко насиље.

Какав став треба да заузме школа када је реч о сукобима и претварањем истог у вршњачко насиље?

Школе би требало да различито реагују на вршњачко насиље и сукобе.

На пример, када дође до сукоба, члан школског особља може покушати да окупи ученике како би испричали своју страну приче и помогли им да заједно реше ситуацију.

Када се после сукоба јави вршњачко насиље међу децом, школа би требало да размотрити прогресивну дисциплину. Прогресивна дисциплина може укључивати разговор са ученицима између којих се јавило вршњачко насиље, проналажење адекватног, конструктивног и најбољег решења за обе стране, праћење ситуације и процена да ли се договор са разговора поштује са обе стране, и детета који је извршилац насиља, али и детета које је доживело насиље.

Након овога, саветује се ресоцијализација детета које је извржило насиље, а психолог Бранка Митровић Јосиповић објашњава да се са овим процесом креће након што дете, али и његови родитељи прихвате одговорност.

- Потребно је размотрити са дететом на који он начин сматра да је могуће поново успоставити другачије, квалитетније односе са ученицима. Треба укључити дете у активности у оквиру одељења које ће и њему и другима помоћи да врате поверење једни у друге. То се најбоље постиже различитим заједничким активностима који имају за циљ боље упознавање и прихватање других, попут радионица, хуманитарних акција...

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.