Како заштитити дете и спречити да постане жртва на интернету?

Често се саветује да компјутер стоји у дневној соби, па да родитељ кад пролази може да ''баци поглед'' шта дете ради. Међутим, сада је та прича пала у воду, јер у Србији скоро свако дете има паметни телефон и неограничен приступ интернету. Притом, телефон у себи има камеру и врло је лако направити неприкладну фотографију.

Чињеница је да родитељи о интернету знају много мање него деца и зато морају да пронађу времена да науче. Не морају да буду стручњаци за рачунар, довољно је да седну поред детета, да разговарају са њим, траже да погледају ко су му пријатељи, да врше неку контролу. И није једини задатак да родитељ сачува дете од насилника, већ и да се труди да ограничи време које дете проводи на интернету, како би га заштитило од отуђености од друштва и зависности од интернета.

И наравно, ако ипак дође до тога да дете постане жртва, мора се пријавити надлежним органима и обавезно сачувати све оно што би могло да буде доказ. На пример, код Фејсбука обавезно сачувати линк назива профила са којег је дете узнемиравано, јер су то обично лажни профили који након извршења кривичног дела буду обрисани. Треба сачувати фотографије, преписку, све су то докази на суду.

Да ли постоје заједничке особине код жртава насиља на интернету?

Постоје, углавном је реч о деци којој родитељи нису посвећивали довољно времена, често су то деца разведених родитеља, презапослених родитеља или родитеља који се нимало не разумеју у рачунаре, па не могу да контролишу децу. Што се тиче кривичних дела где долази до размене материјала који су сама деца направила, реч је углавном о тинејџерима, а онлајн предаторима су циљна група деца испод 13 година.

На које начине родитељи греше и тако доводе своју децу у опасност?

Родитељи су често неопрезни, јер постављају слике деце у купаћим костимима или слике обнажене деце, не схватајући да то може да искористи у лошем контексту.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.