Које опције родитељи могу да ограниче деци на интернету?

Прво, може се ограничити количина времена које дете проводи на интернету.

Неке апликације омогућавају родитељима да дефинишу и временске интервале у којима деца могу да приступају интернету (нпр. радним данима и викендом).

Друго, може се ограничити садржај на интернету, и то:

1. садржај коме дете може да приступи, креирањем „беле листе” (филтрирање садржаја, могућност детета да приступи искључиво оним претходно одобреним) и „црне листе” (блокирање претходно дефинисаног непримереног садржаја);
2. садржај који дете може да пошаље (нпр. путем имејла) или постави на интернет, у циљу спречавања детета да дели личне податке са другима на интернету.

И најзад, могу се ограничити активности детета (нпр. четовање са непознатим особама и куповина у оквиру неке апликације или видео-игрице, итд.).

Техничка заштита је само повод да се разговара са децом о њиховим активностима на интернету, чак и када је реч о најмлађима!

Претерана контрола детета у било ком аспекту живота, па и када је реч о коришћењу дигиталних оруђа, негативно се одражава на његов развој, јер онемогућава дете да изгради сопствене капацитете и механизме за контролу властитог понашања.

Истраживања показују да родитељи, услед забринутости због штетних последица, строго ограничавају својој деци коришћење технологије. Избегавање ризика није исто што и избегавање штете.

Стављањем фокуса на избегавање ризика на интернету, родитељи прихватају нови ризик - да њихово дете не развије одговарајуће вештине које су му неопходне за живот у дигиталном добу.

Савети су преузети из водича „Деца у дигиталном добу“.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.