Читај ми

Од посматрача до подршке: Улога вршњака у спречавању насиља

9. јул 2025.

У школским ходницима, учионицама и двориштима, сваки дан се дешавају ситуације које могу постати насиље – или бити спречене. Иако често мислимо да су наставници или родитељи ти који имају највећу моћ у заустављању насиља, једна група има изузетно снажан утицај – вршњаци.

Већина случајева школског насиља дешава се у присуству посматрача. То су ученици који виде, чују, осете – али често не реагују. Управо ту лежи шанса за промену.

Ко је посматрач – а ко подршка онима који трпе насиље?

Посматрач је онај који примети насиље, али не предузима ништа. Можда се плаши, можда не зна како, а можда мисли да није његова ствар.

Онај ко прекида круг насиља примећује, разуме и делује - позивом у помоћ одраслих, позивом других учесника ситуације да помогну и прекину насиље, речима подршке, позитивним примером који други следе.

Зашто је важно да вршњаци реагују?

Деца се чешће обраћају вршњацима него одраслима када доживе насиље.

Вршњаци постављају норме – ако група подржава насиље, оно се наставља. Ако га осуђује, престаје.

Реакција једног ученика може охрабрити друге да се укључе и помогну.

Како оснажити ученике да постану савезници?

Едукација

Потребно је разговарати са младима о томе шта је све насиље – и да оно није само физичко. Потребно је научити их како да реагују, без угрожавања себе.

Развијање емпатије

Кроз радионице, разговоре и драмске технике, деца уче да препознају осећања других и ставе се у њихову позицију.

Примери из праксе

Приказивање реалних ситуација у којима су ученици стали у заштиту другара може инспирисати друге да ураде исто.

Вршњачке мреже подршке

Школе могу формирати тимове вршњачких едукатора или „савезника“, који промовишу културу ненасиља.

„Ја сам дете, шта могу да урадим?“

Много! Једна реч, један гест, једна порука – могу променити нечији дан, или чак живот. Бити савезник не значи бити херој из филма. То значи:

Не чинити насиље
Сести поред другара који је изолован.
Рећи: „Није у реду да тако причаш о њој/њему.“
Подржати оне који су претрпели насиље након инцидента.
Разговарати са наставником или школским психологом.

Од посматрача до савезника – то је пут који свако дете може прећи. На том путу, потребни су им примери, подршка и охрабрење. А ми одрасли – треба да их у томе пратимо и подржимо.

На Националној платформи ”Чувам те” налазе се обуке за ученике које ће вам помоћи са конкретним примерима шта можете урадити. Будите савезник!

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље или било који други облик насиља то можете да пријавите ОВДЕ.