Отворено слушање и демократско васпитавање: Кључ за повезивање са дететовим светом

У савременом друштву, где се насушно усмерава пажња на улогу родитеља и старијих у васпитавању деце, ипак, постоји изражена културна тенденција у којој дететово изражавање и глас често остају постепено запостављени. Централно питање у овом контексту постаје несвесно превлачење упитника над значајем аутентичног слушања детета од стране одраслих.

Спремност родитеља да слушају своју децу кад нешто говоре и уложе максималан напор да их разумеју може допринети развоју односа поверења и двосмерног канала комуникације. У том случају деца отвореније говоре о својим бригама и дилемама што најчешће доводи до превенције непожељних облика понашања код деце.

Како до тога доћи?

Демократски модел односа родитељ - дете, базиран на отвореној и искреној комуникацији, пружа подршку у развоју позитивних односа. У оваквом окружењу, деца се охрабрују да иницирају разговоре и деле своје бриге, што у значајној мери доприноси превенцији насилничког понашања. Супротно томе, пермисивни и ауторитарни модели родитељства, у којима су границе нејасне или сувише оштре, чешће доводе до развоја негативних понашања код деце.

Закључно, родитељи могу обликовати кључне аспекте дететовог развоја кроз отворено и демократско комуницирање, при чему слушање представља есенцијални инструмент за изградњу здравих и благостању усмерених односа. У контексту употребе дигиталних технологија је важно разговарати о садржају који деца прате, открити значај таквих садржаја и омогућити деци да се о таквим садржајима слободно изражавају.

Не постоји дете које није довољно велико да би разумело тему разговора, већ родитељи који нису спремни да објасне деци садржај на начин на који ће разумети.

Аутор текста је Иван Давидовић, стручни сарадник – педагог из Земунске гимназије и Педагошког друштва Србије

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље или било који други облик насиља то можете да пријавите ОВДЕ.