Помозите детету да превазиђе анксиозност

Одрасли нису једини који се суочавају са анксиозношћу захваљујући пандемији коронавируса. Деца су та која се суочавају са више изазова него икада пре, јер се сусрећу са учењем на даљину, застрашујућим вестима и готово сталним осећајем недостатка активности и дружења са вршњацима. Да бисте заједно превазишли могућу анксиозност, откривамо пет начина који ће помоћи деци да се изборе са стрепњама за време коронавируса.

1. Пронађите добре вести

Да бисмо се борили против свакодневних лоших вести којима смо преплављени, неопходно је проналажење оних добрих, које ћемо поделити са децом. Потражите примере лепих вести у природи, откријте деци нове врсте птица, биљака или животиња. Касније нека причу преточе у цртеж. На тај начин подстиче се креативност и скрећу се мисли са лоших ствари. Колективно тражење и дељење добрих вести помоћи ће свима да остану позитивни и пронађу срећу у ситницама.

2. Успоставите рутину

Када изгубимо осећај за рутину и навику, често се можемо осећати узнемирено. Ово се посебно односи на децу којима је потребна сигурна зона, комфор рутине и петходно установљен редослед активности. Постављање јасног распореда на табли или листе залепљене на фрижидер може бити врло корисно. На тај начин деца имају увид у све што их очекује наредног дана или током целе недеље. Избор једног посебног задатка или активности коју ћете свакодневно додати у распоред такође даје деци додатни повод за радовање. Широк спектар заједничких активности креће се од печења колачића до гледања породичног филма, а на вама је да одаберете омиљену.

3. Ограничите деци време проведено на интернету

Сви смо принуђени да гледамо у екране и проводимо време на интернету више него икада пре. Нове генерације се рађају дигитално писмене, па је тешко спречити да до њих дођу новости, тужне приче и узнемирујући видео садржаји. Да би се то избегло, неопходно је разговарати са децом и подићи им свест о опасностима интернета. Чак и уколико сматрате да је ваше дете довољно зрело да прима већину вести, сетите се да је тренутно тежина свакодневних информација често и одраслима неподношљива.

4. Будите отворени са децом

Да би се комуникација нормално развијала неопходно је бити искрен са децом. Ипак, треба избећи крајности између претварања да је све у реду и са друге стране драматизовања лоших вести којима смо презасићени. Разговарајте са децом и питајте их за мишљење. Тако ћете сазнати шта би их развеселило и шта можете да учините како би се цела породица осећала боље. Уколико сте ви отворени са њима, и деца ће временом почети да откривају своја осећања, мисли, стрепње.

5. Останите активни заједно

Брига о себи је важнија него икада пре. Иако је увек тешко уклопити у распоред, физичка активност је од пресудног значаја за здравље целе породице. Уклоните стрес дугим шетњама или породичном игром у природи. Испробајте виртуелни час јоге или зумбе. Физичким тренингом помажете не само телу, већ и уму, па ћете се сви колективно осећати боље. 

Савет за просветне раднике

Повратак у школу ове године изгледа помало другачије. У складу са епидемиолошком ситуацијом ученици похађају наставу лично, прате је од куће или по сменама комбинују и једно и друго. Изградња сигурног окружења један је од начина да се ученицима пружи подршка како би могли да постигну максимум када је реч о образовању. Исти принципи за стварање сигурне учионице у школи важе и за онлајн учионице. Успостављање културе поштовања помаже сваком ученику да се осећа добродошлим – и лично и на мрежи.

Просветни радници као и родитељи имају кључну улогу у едукацији деце, али и превенцији насиља. Када говоре о очекивањима, наставници би требало да користе позитивне изразе о дужностима ученика, уместо да помињу забране и шта ученици не би требало да раде. Њихов задатак је да пренесу знање и подстицајно утичу на ученике, а оне најбоље и да награде. Уколико дете покаже промишљеност, поштовање према вршњацима, одраслима, и школи уопште, заслужује похвалу или додатни подстицај.

Иако би већина помислила да се све наведено подразумева, нажалост није тако. Да би децу извели на прави пут неопходно је да културу разговора негујемо од најмлађег узраста. На тај начин, израшће у здраве и образоване младе људе пуне поштовања, који не познају језик насиља.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.