Породично окружење и родитељска подршка као кључни фактори у превенцији насиља

Судећи по изјавама, деца одрастају у сигурном и подржавајућем породичном контексту (Табела 45). Три четвртине њих (74%) изјављује да се породица труди да им помогне, а преко четири петине (83%) да се код куће осећа сигурно.

Нема битнијих узрасних разлика у том смислу, док постоје разлике међу дечацима и девојчицама које су заправо у интеракцији са узрастом. Међу млађом децом (узраст 9-12 година), девојчице су те које извештавају о већем „комфору“ у породици и већој породичној бризи и разумевању. С друге стране, ситуација у старијом узрасној групи је донекле обрнута. Разлике су заправо минималне, али дечаци на овом узрасту више извештавају о помагању од стране породице и осећању сигурности.

У складу с тим су и одговори деце о неким карактеристикама васпитних стилова родитеља. Трендови који су у одговорима деце видљиви могли би бити описани као „пуно похвала, а мало забрана и правила“. Велика већина деце извештава о томе да их родитељи награђује путем похвала, када су добри (80%) или када нешто добро раде (62%).

Насупрот томе, мањина каже да родитељи/старатељи постављају нека правила понашања у кући (36%), а још мање правила понашања ван куће (28%).

Девојчице нешто чешће извештавају о похвалама које добијају од родитеља, али и о постојању правила понашања ван куће. Постоје и неке приметне узрасне разлике. Старија деца далеко чешће саопштавају да их родитељу похваљују када нешто добро раде. Поред тога, приметно је да у старијој узрасној групи постоји мање правила понашања у кући, али више оних ван куће, и то важи и за дечаке и за девојчице.

Постављање забрана значајан је фактор времена које се проведе на интернету. Деца која изјављују да родитељи чешће постављају правила понашања у кући, мање времена на дневном нивоу проводе на интернету. Та веза је негативна и значајна и на подузорку млађих и старијих ученика, мада је повезаност у случају ових других готово занемарљива. Разлике у времену проведеном на интернету ни на нивоу корелација, а ни приказано на овај начин нису превише изражене, али, примера ради, ситуација ретких у поређењу са честим правилима имплицира приближно пола сата времена мање или више на интернету у обе узрасне групе.

Ако овоме додамо гореизнети податак о томе да је правила понашања у кући мање у групи старије, него у групи мање деце, могуће је да је смањени надзор над понашањем и мање забрана у том смислу, делом одговорно за више времена које старија деца на интернету иначе проводе.

Додатно, приметан је и посебно илустративан однос постојања правила понашања у кући и упражњавања специфичних активности на интернету. Што су правила присутнија у породици, интернет се чешће користи за школске задатке, а мање често за посећивање друштвених мрежа, мада су ове повезаности генерално ниског интензитета.

Резултати истраживања о насиљу деце на интернету у Србији преузети од стране „Деца Европе на Интернету“ и Националног контакт центра за безбедност деце на Интернету.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.