Потенцијални изазови у сарадњи школе с родитељима и како их превазићи

Родитељима често није пријатно да чују да њихово дете крши правила понашања, да се понаша насилно, да својим понашањем угрожава вршњаке и/или одрасле. У тим ситуацијама може се десити да родитељ реагује неадекватно и неконструктивно и због тога се мора поступати веома пажљиво.

Најпре покушајте да се децентрирате и „уђете у ципеле” родитеља, сагледате ситуацију из његовог угла. Можете почети тако што ћете нагласити своју посвећеност стварању позитивне атмосфере у учионици, којој доприноси да сваки ученик зна да га други цене и прихватају, да је безбедан и да може слободно да учи.

Затим испричајте шта се све чини у школи у циљу стварања сигурног и подстицајног окружења за учење и развој, које све превентивне активности школа предузима како би заштитила ученике од вршњачког насиља.

Испричајте родитељима о лепом понашању које сте приметили код њиховог детета. Затим реците родитељима да сте у школи приметили неке облике понашања који би могли да указују на то да се њихово дете понаша насилно према другима или се можда креће у том правцу и да вам је потребна њихова помоћ у тумачењу таквог понашања.

Питајте их јесу ли приметили неке знакове другачијег понашања који би указивали на то да дете има проблем.

У већини случајева родитељи деце која имају проблема у понашању веома су забринути за своју децу. Желели би да њихова деца буду прихваћена, да се сналазе у друштву, да стекну пријатеље, да развију позитивне особине као што су толеранција, саосећање, емпатија. Пренесите родитељима своје уверење и процену да свако дете има капацитет да се мења и развија одређене вештине и да једино заједно можете преусмерити нежељено понашање детета. На исти начин је потребно да се понашате кад је у питању дете које трпи насиље или је претрпело насиље вршњака. Потребно је ступити у контакт с његовим родитељима и на исти начин обавити разговор, имајући у виду да оне који трпе насиље у већини случајева прати осећање кривице, те им морамо помоћи да се ослободе овог непријатног емотивног стања.

Сврха састанака с родитељима требало би да буде препознавање знакова упозорења, постизање договора да сви треба да сарађују како би се помогло ученику: наставник, ученик, стручни сарадник у заједничком проналажењу најбољег решења за дете, али и да родитељи буду подстакнути да сарађују с вама за добробит детета, а не да осећају као да се школа „намерила” против њиховог детета.

Родитељима треба саопштити да насилно понашање није дозвољено и да се коси са школским правилима. Саопштите им предвиђене санкције одређене за такво понашање. Имајте на уму и следеће:

• „ Родитељима треба да буде јасно зашто долазе у школу;
• „ Водити рачуна о поверљивости разговора с родитељима;
• „ Обезбедите адекватан простор за разговор;
• „ Никада немојте журити и бити нестрпљиви;
• „ Имајте на уму да родитељ увек реагује емоцијом, те је потребно да најпре кажете нешто лепо о детету, потом искажите шта је по вашем мишљењу потребно мењати и на крају искажите уверење да ћете заједно наћи решење;
• „ Када планирате родитељски састанак увек водите рачуна о темама и да ли су родитељи заинтересовани за то, водите рачуна о образовању родитеља, о њиховим личним и професионалним компетенцијама;
• „ Будите партнер с родитељима у васпитању њихове деце, а не неко ко је „преко пута”.

Још корисних савета за школе можете да пронађете у водичу "Ка сигурном и подстицајном школском окружењу".

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.