Психолог саветује: Ово је најбољи начин комуникације са децом

Kaда је реч о деци и лажима које користе, деца, по правилу, почињу да лажу између друге и пете године живота. Пре осме године, деца се веома често одају док лажу, јер то још увек не умеју да раде ефикасно.

Како долази до моралног развоја, тако су деца способнија да изговоре комплекснију лаж и да истрају у томе да је одрже.

С обзиром да деца лажу у тренутку живота када највише времена проводе у школи са вршњацима и својим наставницима, поставља се питање како да наставници утичу на правилан развој код деце и буду им позитиван пример.

Како да наставници покажу да лагање није "здраво" објашњава психолог Силвиа Радић која истиче да наставник треба да буде интегрисана, топла и доследна, зрела личност. Да не покушава да "пеца" лажи и потврђује да је оправдано сумњао, тј, када некога нападамо или га прикривено испитујемо, тај неко ће се бранити и порицати. То је природна реакција на оптужбу, а непријатност и понижење које осећа када је испитиван "полицијски", изазива неповерење, подозривост и удаљавање.

- На пример: "А ти си рекао да ниси био тамо. Мхм, немам више питања. Значи ниси био тамо... Аха, да..." Овакав начин комуникације обично прате значајни погледи, гледање у страну, колегу и слично. Зато је веома важна и невербална комуникација. Наставник може да изрази своју сумњу, али на начин који може бити подржавајући, такав да да до знања ученику да је истина важна и пожељна и да му неће судити због ње.

Психолог додаје да је и начин комуникације између наставника и ученика јако важан и као добар пример издваја асертивни стил. Асертивни начин комуникације, као и комуникацијске вештине, се уче. Ипак, не буду сви вешти у примени асертивног понашања чак и када прочитају о томе или када заврше семинар.

- Комуникација се одвија на више нивоа, неком то полази за руком лакше и боље од других, али ће свакако помоћи да наставници похађају семинар из вештина комуникације, а међу њима је и асертивност. Она је погодна за професионалне и пословне односе. У раду са децом, било основцима било средњошколцима, потребна је и посебна осетљивост и вештина. Оно што је важно знати, уколико истрајемо у асертивном понашању и комуникацији, можемо утицати на другог, на модулирање понашања другог и нашег односа са њим у позитивном смеру иако та особа није била асертивна у почетку.

Као негативан пример акције наставника као реакцију када примети да дете не говори истину психолог Силвиа Радић издваја оптуживање, притисак - изнуђивање признања, исмевање, оговарање и етикетирање ученика. Још озбиљније последице су када то чини пред вршњацима и колегама.

Психолог додаје да би наставници требало да подстакну и резговор са ученицима кроз постављање питања о моралним дилемама, разумевању проблематичних ситуација, развијањем емпатије „улазак у туђе ципеле“ и додаје да би наставник требало да буде свестан да служи као модел понашања, те треба да се труди да буде правичан.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.