Према дефинији пубертет је појам који се односи на период живота између детињства и младости. У пракси то је појам чије помињање изазове страх и не тако лепа сећања код већине одраслих и деце.
Старосна граница уласка у пубертет битно се помера последњих година и то ка ранијем узрасту, па уместо са једанаест све чешће „симптоми“ и промене које пубертет доноси са собом крећу и раније, некада већ и са девет година.
Промене које пубертет доноси са собом довољно су тешке и за дете од једанаест година а посебно изазовне за породицу када крену и раније. Поред бројних физичких промена (промене у изгледу тела) јављају се бројне психолошке промене („кризе идентитета“, промене расположења и сл.) које могу значајно утицати на развој самопоуздања код деце. Зато је јако битно бити права подршка деци у тако турбулентном периоду.
Одрасли знају, како из свог личног искуства тако и на основу знања стечених у овој области, да пубертет доноси велике промене у физичком и психичком расту и развоју. У том смислу, потребно је да посматрају и прате понашање деце и благовремено реагују на сваки вид деструктивног понашања усмереног било према себи или према другима. Ово је период када дете које је до скоро било послушно постаје „тешко“, тужно, љуто, агресивно па чак и депресивно. Емоције су јаке и смењују се брзо па није реткост да дете из стања велике среће одједном крене да плаче. У овом периоду могу кренути и први знаци депресије а не мали број деце суочава се и са покушајима самоповређивања и суицидним мислима. У неким случајевима потребно је укључити и помоћ стручњака са стране и то је, такође, део одговорности нас одраслих.
Све ове и многе друге „кризе“ које пубертет доноси са собом, могу се превазићи уколико дете одраста у здравој породичној средини. Из пубертета дете ће изаћи још јаче уколико је током кризних периода имало подршку породице и школе. Однос са вршњацима изузетно је битан и на том пољу потребно је охрабивати дете и указивати на значај „правих пријатеља“ али и правих друштвених вредности.
Није лако са пубертетлијама али није лако ни њима самима у том периоду. Потребно је пуно разумевања, љубави, посвећености, флексибилности и резултати неће изостати. Већина „тешких“ пубертетлија израсте у зреле, здраве, одговорне и успешне младе људе. Иако се често чини да је немогуће, труд у раду са децом у овом периоду донеће пуно успеха као самом детету тако и друштву у целини.
Аутор текста је Зорица Тасић, школски педагог ОШ "Бранко Радичевић" у Неготину.
Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље или било који други облик насиља то можете да пријавите ОВДЕ.