Када је реч о било каквој врсти вршњачког насиља, увек имамо исте улоге које су на овај или на онај начин жртве истог. Жртву насиља која се јавља као слабија карика у том односу, сведоке насиља и извршиоца насиља који игра улогу јачег, доминантнијег карактера међу вршњацима.
Сви чиниоци, извршиоци и учесници спадају у групу која се зове жртва насиља из себи својствених разлога.
Када је реч о извршиоцу насиља, он бива жртва још од најранијих дана свог живота, или због погрешног модела васпитања околине у којој живи.
Када је реч о односу родитеља и детета које је извршилац насиља, психолог Бранкица Орешчанин саветује родитеље да треба разговарати са дететом о проблемској ситуацији/чину насиља. У тој комуникацији не треба бити насиалн, већ стрпљив са дететом.
Психолог додаје да је слушање снага за решавање проблема. Када родитељ слуша, и дете ће лакше контролисати своје агресивно понашање, избегавајте речи попут: "шта сам то лоше урадио/ла па ми се тако враћа"; "све сам ти пружио/ла, а ти ми тако узвраћаш"; "срамота ме је да другим људима погледам у лице"; "исти/а си тата/мама" или, уколико су родитељи разведени, не треба им претити да ће их дати другом родитељу на старање.
Када је реч о томе како да родитељи најбоље науче своју децу да не иду путем насиља, већ да израсту у здраве и формиране личности, психолог Бранкица Орешчанин објашњава да је превенција јако значајна.
- Изузетно је важан базичан емоционални однос родитеља. Изградите и настојте да очувате са дететом однос отворености, поверења, уважавања. Будите ауторитет, само, имајте на уму да "ауторитет треба задобити, а не захтевати". Дајте детету сопствени пример. Не показујте страх и немоћ. Поставите јасне границе. Оне морају да буду исте од стране оба родитеља - објашњава психолог и додаје:
- Енергија детета, посебно тинејџера, је попут енергије набујале реке. Ако се огради и каналише ка воденици - донеће добробит, уколико се не огради и усмери - излиће се и направити само штету. Трудите се да дете проводи време у структурисаним активностима, јер доколица "ствара прилику за неприлику".
Психолог Бранкица Орешчанин саветује и да родитељи упознају друштво њиховог детета, родитеље те деце. "Нека деца знају да сте се ви, родитељи, "умрежили".
- Истакните лепо понашање које сте приметили код детета у неким ситуацијама и похвалите га. Потрудите се да ваш ниво аспирације не ослаби дететово самопоуздање. Не постављајте детету нереална очекивања, већ очекивања која су у складу са реалним потенцијалима које носи. Пренесите му поруку нашег Душка Радовића: "Не морате бити бољи од других, будите само најбољи што можете".
Што се добре сарадње између родитеља деце тиче, Бранкица Орешчанин саветује да треба организовати конструктивну сарадју са другим родитељима, наставницима и дететом. Уз координацију одељењског старешине или струшног сарадника (психолога или педагога) треба успоставити комуникацију међу родитељима и испланирати заједничке активности у циљу стварања безбедног окружења за сву децу.
Психолог Бранкица Орешчанин осврнула се и на "проблем" претераног учешћа родитеља у регулисању вршњачког насиља у школи.
На ли претерано и агресивно учешће родитеља у решавању проблема вршњачког насиља над својим дететом може довести до погоршања ситуације изазване вршњачким насиљем, психолог одговара:
- Родитељима треба пре приступања решавању конфликта истаћи да "ако нисте део решења, бићете део проблема" - наводи психолог.
Многи родитељи, и сами су невешти у комуникацији, често наступају врло агресивно, често родитељи насилног детета не може прихватити себе као модел идентификације због осећаја кривице и из тог разлога минимизира проблем, објашњава психолог и саветује:
- Док је родитељи детета које је претрпело вршњачко насиље често огорчен таквим ставом и васпитањем другог детета и родитеља, импулсивно реагује и заступа став: "око за око", Ганди је поводом тога говорио "око за око и цели свет би био слеп" - саветује психолог Бранкица Орешчанин за крај.
Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.