Одрастањем, дете развија своју социјалну интелигенцију коју чини скуп социјалних вештина. Међу најзначајније социјалне вештине спадају:
- Способност разумевања других-емпатија: Емпатија или способност да разумемо осећања и поступке друге особе, да се ставимо на њено место ( метафорички - да „обујемо“ туђе ципеле) и да се поистоветимо са њом (са начином на који мисли и осећа). Недостатак емпатије је врло често узрок проблема у односима са другим људима, пријатељима, породицом или наставницима. Учењем емпатије као вештине - подстиче се социјална интелигенција, егоцентризам се смањује, дете учи да контролише и одложи своје потребе, омогућава се квалитетна комуникација.
- Активно слушање: Социјално интелигентни људи поседују способност да активно саслушају другу особу , да разумеју оно што друга особа говори, да уваже туђе мишљење и да покажу да им је стало, слушају да би чули без потребе да нешто одговоре. Активно слушање је свесни напор особе, фокусираност на невербалну и вербалну поруку саговорника. Сматра се да активно слушање може да спречи или реши више од 50% конфликата.
- Асертивна комуникација: Асертивна комуникација је она која учи дете да буде спремно да аргументовано изнесе своје мишљење водећи рачуна о осећањима и потребама других људи.
- Познавање и поштовање друштвених норми: Постављањем правила развија се одговорност и спремност детета да преузме последице за своје поступке, подстиче се способност детета да развија самодисциплину, да одложи задовољење својих потреба. Учењем детета да успостављена правила поштује и примењује, дају се смернице детету за друштвено прихватљиво понашање.
- Самосвест: Самосвест је способност детета да освести своје врлине и мане, да прихвати када није у праву, да разуме своја осећања и да их изрази на адекватан начин. Деца која не развију ову вештину, неће бити у стању да реално сагледају себе, сматраће да су увек једино они у праву, веома тешко ће остваривати квалитетне односе са другима.
- Самоконтрола: Деца која имају развијену вештину самоконтроле умеју да одложе своје потребе и нагоне, одговорна су, самостална и не захтевају стални родитељски надзор. Поштују договоре, правила и друге људе чак и уколико их нико не гледа.
Савети за родитеље: Пре свега – подарите свом детету бескрајно љубави стрпљења!
- Успоставите породична правила и јасну поделу обавеза.
- Развијајте свест детета о социјалним нормама (шта је социјално прихватљиво понашање а шта није – крађа, лаж, насиље).
- Уважавајте дечије потребе и охрабрујте самосталност (не радите школске задатке уместо детета, не спремајте његов школски прибор, собу и сл.)
- Потрудите се да ваше дете проводи време са својим вршњацима, не забрањујте контакте ваше деце намећући детету своје мишљење о томе да ли је неко од његових вршњака „добар“ или „лош“.
- Подстичите их да прихватају различитости ( у односу на изглед, говор, језик, материјални статус, националност, веру, расу...).
Аутор текста је психолог Неда Лукић, спољни сарадник у области заштите од насиља.
Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље или било који други облик насиља то можете да пријавите ОВДЕ.