Шта се дешава међу децом ван надзора наставника и родитеља?

Вршњачко насиље је појава која се, нажалост, све чешће дешава у школском дворишту и учионицама, и у том погледу готово ниједна земља на свету не представља изузетак.

Најзаступљенији вид насиља је вербално насиље - вређање, сплеткарење, давање погрдних имена, исмевање, оговарање, ширење лажи.

Често чујемо да су ово дечији проблеми који су део одрастања, да су и старије генерације пролазиле кроз исто и како ће се све то већ некако разрешити само од себе. Међутим, не би требало олако прећи преко тога, јер та деца пате и њима је потребна помоћ. Помоћ коју могу добити пре свега од својих вршњака у школи, наставника, родитеља или друге одрасле особе од поверења.

На тему како да се брже и ефикасније реши проблем вршњачког насиља у школи, и како да наставници и стручна лица у школи реагују и спрече насиље између деце у школи говори психолог Силвиа Радић која истиче да проблем вршњачког насиља није једнодимензионалан, укључује све сегменте друштва и мора се стратешки решавати.

Како каже, брзе и ефикасне мере не постоје, јер насиље иако се дешава у школама није генерисано у њима. Вредносне оријентације, узори, морални принципи су у друштву померени, док су деца и млади изложени насилним садржајима у свим медијима, негативни, погрешни узори који се нуде су добили превише простора, све више има дисфункционалних породица, све мање се одвија здрава комуникација на свим нивоима.

- Деца и млади су збуњени сукобом васпитних модела које носе из куће и добијају у школи с једне стране, и реалности коју живе с друге стране - објашњава психолог и додаје:

- Отуђеност, хронично незадовољство, "немање довољно времена за децу и породицу", трка за стицањем, слабе породичне блиске везе, све се то рефлектује на децу где страда увек најслабија карика у ланцу. 

- Али, то не значи да су школе немоћне и да не треба да одржавају здраве вредности и циљеве који су у најбољем интересу деце. Према насиљу се мора имати нулта толеранција - наглашава психолог.

Узимајући у обзир да се вршњачко насиље у јавности најчешће везује за школу, што је само делимично тачно, јер оно може да се јави међу децом не само у школи већ и на другим местима где се нађу деца сличних година, односно сличног узраста. У домовима за децу, у вртићима, на игралишту - терену, у парку где се играју, у спортском клубу, на рођенданском дружењу и у другим ситуацијама, свој коментар на тему где се најчешће одвија вршњачко насиље дала је психолог Марина Недејин која објашњава:

- Оно што је заједничко јесте то да се насиље дешава у одсуству одраслих, на местима која нису прометна, у ситуацијама када је дете које трпи насиље само или се не предвиђа да ће добити подршку. Деца која су извршиоци насиља преферирају да имају "публику" која навија за њих.

Психолог Силвиа Радић везано за овај проблем истиче да је веома важно да сви запослени у школи почевши од дворишта, улазних врата и у сваком кутку школе учествују у спречавању насиља, како истиче, то није задатак само Тима за насиље или психолога, педагога, директора, већ свих нас.

- Важно је реаговати одмах, било да је вербално или невербално насиље у питању. Ово се односи на реаговање у конкретним, појединачним случајевима. Дугорочно, поред правовремене адекватне реакције на насиље, веома је важна организација, јасна подела улога и свеукупна клима у школи - рекла је Радић.

- Насиље не може да се спречи само законима, забранама, упозорењима - наглашава психолог и додаје да школа треба да буде место где сваки ученик има могућност да реализује своје потенцијале, вештине, таленте или бар да их открије.

Упитана за савете који могу допринети бољој сарадњи између наставника и ученика, као и бржем решавању проблема вршњачког насиља, психолог као једно од могућих решења наводи ваннаставне активности које су веома важне.

- Оне утичу на развој самопоштовања и самопоуздања ученика те тако посредно утичу на постизање бољег школског успеха. Директна добит је развој социјалних вештина, успостављање контроле импулса, смањење напетости и незадовољства - објашњава психолог.

Радић додаје да у школама у којима се ради у две смене, често се чује да се нема довољно времена за ваннаставне активности, што због недостатка просторија, што због преоптерећености ученика.

- Мислим да је ту више проблем у приступу, методама. Многи редовни часови могу да се осмисле мало другачије. Час одељенског старешине не би требало да буде време посвећено искључиво правдању изостанака - закључила је Силвиа Радић.

Као закључак можемо извући само једно, а то је да је вршњачко насиље у школама и ван њих проблем са којим се удружено морају бавити држава, образовне институције и родитељи. Решавање овог проблема је један од највећих изазова сваког друштва 21. века. Најважнију улогу у решавању насиља међу децом имају сама деца, тинејџери и млади људи, али и наставници, родитељи и одрасле особе од поверења. Школско доба је најлепше доба живота наше деце, помозимо да тако и остане.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.