Овакво размишљање је неретко оправдано, слушајући многе приче које долазе до нас. Међутим, дечији свет има још једну, често неиспричану страну - то је снага вршњачке солидарности. Знате оне тренутке када је старији ђак у школи провео ваше дете до учионице на ходнику? Или када је повучени дечак из клупе објашњавао математику за контролни другарима који нису слушали на часу?

Постоји нешто што се назива феноменом вршњака ментора. То су она деца која својом добротом, емпатијом и природном енергијом мењају осећај већине.

Психологија доброте: Зашто деца копирају лепе гестове?

Убедили су нас да се лоше понашање гласније чује и брже шири али психологија нас демантује. Она нас учи да је доброта заправо врло заразна, посебно код деце. 

У науци постоји појам позитивног вршњачког притиска - он објашњава да када деца у свом окружењу виде свог вршњака, некога ко им је једнак, носи исти ранац и са ким деле исту клупу како ради нешто племенито, такво понашање подстаје прихватљив и пожељан модел у групи.

Зашто се то дешава? Дете које помаже другом детету, за узврат добија искрену захвалност свог другара и често позитивно признање од стране наставника и родитеља. Остала деца у разреду посматрају и увиђају да емпатија и солидарност доносе осећај поноса и припадности. На овај начин, мало по мало, подршка престаје да буде обавеза коју је наметнуо наставник већ чин личног задовољства који за узват доноси осећај припадности што је природна потреба сваког бића. 

Како подстакнути овакво понашање код деце?

Подстицање вршњачког менторства своди се на здраво окружење у којем се просоцијално понашање препознаје и вреднује. Све почиње од суптилних подстицаја одраслих. Ево неких примера како можете то да урадите:

• Дајте деци одговорност у учионици: Драги наставници, када приметите да неком ученику теже иде одређено градиво, а други га је већ савладао, усмерите га да му помогне. Реците нешто попут ,,Марко, ти си ово градиво сјајно савладао. Да ли можеш да помогнеш Милану на одмору?” На овај начин код Марку будите осећај важности, док истовремено подстичете пријатељску везу међу вршњцима.
• Приметите и похвалите солидарност: Када приметите да је дете поделило ужину, помогло другу да сакупи просуте оловке или стало у његову заштиту пред другима, похвалите то пред свима. Вратимо у праксу да похвалимо добро понашање јер је јавно признање за добро дело највећи мотив за цео разред.
• Разговарајте код куће о туђим успесима: Драги родитељи, када причате са дететом о школском дану, покажите интересовање и за другу децу. Питајте дете ,,Да ли је данас неко некоме помогао у разреду?” или ,,Јеси ли урадио нешто лепо данас за другаре?” На овај начин учите дете да су саосећајност и емпатија вредности које се негују у вашој кући.

Када у једној школи добро понашање постане модел који вршњаци сами бирају и копирају, простор за насиље, вршњачко или дигитално, природно почиње да се смањује. У окружењу где се вреднују солидарност, припадност и емпатија, смањује се простор за насиље и јачају односи засновани на поверењу и узајамном поштовању.