Заступљено је мишљење да спортисти као деца никада нису осетили малтретирање на својој кожи, али нажалост то није увек случај. Некима се дешавало да их школски другови исмевају због физичког изгледа (најчешће висине) или једноставно зато што су у свему бољи од својих вршњака. Једно је заједничко за све спортисте који су некада трпели насиље – фрустрације и негативну енергију ослобађали су изласком на терен.
Жеља за победом стоји иза сваке игре. Због урођене такмичарске природе деца често доносе погрешне одлуке којима изостављају неке од својих вршњака из тима, што код те деце ствара осећај мање вредности. Насиље у спорту, учионици или на мрежи доводи до тога да се дете изолује и препусти својим мислима и страховима, постане анксиозно. Да би се то избегло, спортски тим треба основати тако да се свима пружи шанса. Неопходно је деци објаснити да постоје много битније ствари од победе, као што је, на пример, добар однос са вршњацима. Победа је тренутна, али љубазност, поштовање и право другарство се цене и остају за цео живот.
Насиље у спорту је могуће спречити, и то на следећи начин:
Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.