Kada detinjstvo počinje da nestaje i kako prepoznati rizik od dečjeg braka?

Broj zabeleženih slučajeva dečjih brakova daleko više pogađa devojčice u odnosu na dečake, prema podacima UNICEF-a, svake godine je ovim društvenim problemom pogođeno 12 miliona devojčica širom sveta.

Dečji brak ne mora uvek da bude formalno zaključen pred matičarem. Rizik postoji i onda kada se dete priprema da napusti školu, porodicu ili mesto stanovanja kako bi živelo sa partnerom, posebno ako je na to podstaknuto, nagovoreno ili primorano od strane odraslih.

Faktori koji doprinose pojavi dečjih brakova su veoma kompleksni, ali ono što se nalazi u osnovi jeste višestruka diskriminacija devojčica i žena, siromaštvo i kao veoma značajan faktor izdvaja se nedostatak adekvatnog pristupa obrazovanju.

Šta može ukazivati na rizik od dečjeg braka? 

Rizik od dečjeg braka često se ne pojavi kao jedna jasna informacija, već kao niz malih promena koje okolina lako previdi. Dete najčešće neće otvoreno reći da je pod pritiskom, jer se plaši reakcije porodice, partnera ili sredine. Zato je važno obratiti pažnju na situacije u kojima se detetu polako sužava prostor da bira, uči, druži se i odlučuje o sebi.

Škola odjednom prestaje da bude važna

Jedan od najozbiljnijih znakova je kada dete naglo počinje da izostaje iz škole, kasni, ne donosi pribor, ne radi domaće zadatke ili gubi interesovanje za školu. Posebno treba obratiti pažnju ako dete ili porodica govore da nema više potrebe da se školuje, da će uskoro imati svoju kuću ili da će zbog udaje, ženidbe ili zajedničkog života prekinuti školovanje.

U razgovoru se pominje „odlazak”, „obećanje” ili „svadba”

Na rizik može ukazivati kada dete, porodica ili okruženje pominju da će se dete uskoro udati, oženiti, otići od kuće, preći kod partnera ili započeti svoj život, iako je mlađe od 18 godina. Posebno je važno reagovati ako se čuje da je dete „obećano”, da „ima dogovorenog partnera” ili da se „sprema svadba”. Čak i kada se sve predstavlja kao porodični dogovor ili tradicija, potrebno je proveriti da li dete zaista ima slobodu izbora.

Dete se menja, povlači ili deluje uplašeno

Promene u ponašanju često su prvi signal da dete nešto trpi, ali ne ume ili ne sme da kaže. Dete može postati ćutljivije, tužno, razdražljivo, uznemireno ili uplašeno. Može izbegavati razgovor o školi, porodici, budućnosti ili partneru. Zabrinjavajuće je i ako govori da nešto „mora” da prihvati zbog porodice, običaja, časti, materijalne situacije ili onoga „šta će ljudi reći”.

Partner je znatno stariji ili dete nema stvarnu slobodu odluke

Ako je partner znatno stariji od deteta, potreban je poseban oprez. U takvom odnosu dete može biti u zavisnom položaju, izloženo pritisku, manipulaciji ili kontroli. Rizik postoji i kada dete deluje kao da ne sme da kaže šta želi, kao da ne odlučuje samo o svom odnosu ili kao da je odluka već doneta umesto njega.

Dete se udaljava od ljudi koji mogu da mu pomognu

Znak za zabrinutost može biti kada dete sve manje kontaktira sa vršnjacima, nastavnicima, stručnim saradnicima ili osobama od poverenja. Ako iznenada odustaje od druženja, sporta, vannastavnih aktivnosti, takmičenja ili planova za nastavak školovanja, važno je proveriti šta se dešava. Izolacija deteta često znači da mu je sve teže da zatraži pomoć.

Nijedan od ovih znakova sam po sebi ne znači da će do dečjeg braka sigurno doći. Ali ako se više njih pojavljuje istovremeno, važno je ne čekati da situacija postane teža. Potrebno je reagovati pažljivo, poverljivo i u najboljem interesu deteta, kroz razgovor sa školom, centrom za socijalni rad, policijom ili drugom nadležnom institucijom, kako bi dete na vreme dobilo zaštitu i podršku.

Zašto je važno reagovati na vreme?

Rani brak ima ozbiljne posledice jer u velikom broju slučajeva dovodi do prekida školovanja, izolacije, siromaštva, rane trudnoće, narušenog fizičkog i mentalnog zdravlja, kao i do izloženosti fizičkom, psihičkom, seksualnom i/ili ekonomskom nasilju. Dete koje ulazi u zajednicu za koju nije spremno često nema dovoljno znanja, podrške i moći da samostalno odlučuje o svom životu.

Zato je blagovremena reakcija od presudnog značaja. Nastavnici, stručni saradnici, zdravstveni radnici, rođaci, komšije i vršnjaci mogu biti prvi koji će primetiti da nešto nije u redu.

Šta možete da uradite?

Ako sumnjate da je dete izloženo pritisku da stupi u brak ili da napusti školu zbog rane zajednice, važno je da ne ćutite. Razgovor sa detetom treba da bude pažljiv, bez osude i pritiska. Detetu treba poslati jasnu poruku da nije samo i da ima pravo na zaštitu. Sumnju možete prijaviti nadležnom centru za socijalni rad, školi, policiji ili preko platforme „Čuvam te”.