Digitalno nasilje

Digitalno nasilje i zlostavljanje je zloupotreba informacionih tehnologija koja može da ima za posledicu povredu druge ličnosti i ugrožavanje dostojanstva i ostvaruje se slanjem poruka elektronskom poštom, SMS-om, MMS-om, putem veb-sajta (web site), četovanjem, uključivanjem u forume, socijalne mreže i sl.

Najčešći oblici digitalnog nasilja

Pod digitalnim nasiljem se podrazumeva korišćenje digitalnih tehnologija (tj. Mobilnih telefona i interneta), a sa namerom da se osoba na koju je nasilje usmereno povredi, ponizi i uznemiri, kao i da joj se nanese neka šteta. Digitalno nasilje podstiče grupnu mržnju, uznemiravanje, praćenje, urušavanje privatnosti, vređanje na bilo kojoj osnovi, kao i širenje neprimerenih i uvredljivih komentara na račun druge osobe.

Nasilje putem interneta može da se ispoljava na više drugačijih načina. Oblici digitalnog nasilja koji su najrasprostranjeniji su pretnje, uznemiravanje, ucenjivanje, zloupotrebljavanje tuđih ličnih podataka i/ili fotografija, sajberbuling, pravljenje i korišćenje lažnih profila, seksualno zlostavljanje putem interneta, dečja pornografija, govor mržnje, različite prevare putem interneta...

Digitalno nasilje se može smatrati relativno novim fenomenom, a može se definisati na različite načine. Pored termina digitalno nasilje možemo pronaći i nasilje na internetu, sajber nasilje, elektoronsko nasilje, sajberbuling itd.

Nasilje na internetu može da se ispoljava na drugačije načine, a oblici koji se najčešće sreću jesu:

- postavljanje uznemirujućih, uvredljivih ili pretećih poruka, slika ili video-snimaka na tuđe profile ili slanje tih materijala SMSom, instant porukama, imejlom, ostavljanje na četu;

- snimanje i distribucija slika, poruka i materijala seksualnog sadržaja;

- uznemiravanje telefonskim pozivima;

- lažno predstavljanje, korišćenje tuđeg identiteta, kreiranje profila na društvenim mrežama na tuđe ime;

- nedozvoljeno saopštavanje tuđih privatnih informacija, objavljivanje lažnih optužbi ili glasina o drugoj osobi na profilima društvenih mreža, blogovima itd;

- promena ili krađa lozinki;

- slanje virusa;

- ismevanje u onlajn pričaonicama i na internet forumima, neprimereno komentarisanje tuđih slika, poruka na profilima, blogovima;

- ignorisanje, isključivanje (npr. iz grupa na socijalnim mrežama), podsticanje mržnje (po različitim osnovama) i dr.

Sajber nasilje može da se vrši direktno ili indirektno (uz pomoć posrednika). Moguće je uplitanje i drugih osoba, čak i bez njihovog znanja (npr. korišćenje imena ili adrese bez dozvole).

Digitalno nasilje je najrasprostranjenije među mlađim generacijama, ali dešava se i da odrasle osobe vrše nasilje nad decom – maltretiraju ih ili proganjaju uz pomoć interneta. Važno je napomenuti da je to krivično delo koje je kažnjivo zakonom.

Odrasle osobe (seksualni predatori ili nasilnici) mogu lažno da se predstavljaju na internetu i tako uđu u komunikaciju sa decom i mladima, a sve u cilju da ih seksualno zloupotrebe.

U tom slučaju govorimo o seksualnom nasilju ili seksualnoj zloupotrebi putem interneta.

Seksualni predatori na internetu se služe „grumingom“ – postupcima koji su predatorski motivisani, a uz pomoć kojih će uspostaviti kontakt i komuniaciju što će dovesti do fizičkoh pristupa detetu. Kako su istraživanja pokazala, ovi predatori su najčešće muškarci, a njihova zanimanja i uzrast su različiti.

Još jedanim oblikom digitalnog nasilja može se smatrati seksting, odnosno slanje i šerovanje sadržaja sa eksplcitnim seksualnim sadržajem na društvenim mrežama ili internetu. Iako možda deluje bezazleno, seksting može da ima velike posledice, pogotovo kada su u pitanju maloletna lica.

Naime, posedovanje i širenje fotografija i/ili video-snimaka sa seksualnim sadržajem na kojima su maloletna lica, prema Krivičnom zakonu Republike Srbije , spada u posedovanje dečje pornografije, čak i ako osobe na slikama šalju eksplicitne materijale ili daju pristanak da se fotografišu ili snimaju i kažnjivo je zatvorom prema članu 185 (Prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju).

Sadržaji koji se razmenjuje na ovaj način, može da padne u pogrešne ruke i tako stigne do drugih osoba kojima nije namenjen. U ovom slučaju fotografije i video snimci mogu da se koriste za zlostavljanje, maltretiranje i proganjanje uz pomoć interneta.

Digitalna pismenost

Digitalna pismenost je sposobnost da se pronađu, analiziraju, stvore i prenesu u digitalnim formatu različite informacija. Digitalna pismenost je skup znanja i veština koje su u vezi sa upotrebom digitalnih tehnologija (računari, laptopovi, smart telefoni, tableti...).

Zbog svega navedenog, digitalna pismenost je jedna od ključnih veština koje su neophodne svakom čoveku u 21. veku, a nalazi se na spisku od osam ključnih kompetencija za celoživotno učenje i aktivno učestvovanje u društvu.

Evrposki parlament definife digitalnu pismenost kao sposobnost kritičkog i bezbednog korišćenja tehnologije na poslu, u slobodno vreme i u komunikaciji.

Skoro sve definicije digitalne pismenosti u prvi plan ističu kreativno i kritičko korišćenje informacija, kao i rešavanja potencijalnih problema u digitalnom okruženju i bezbedno korišćenje digitalnih tehnologija.

Danas je neophodno dati podršku razvoju digitalne pismenosti kroz formalno obrazovanje kako bi mladi bili spremni i sposobni za korišćenje digitalnih tehnologija bezbedno i sigurno.

Osnovne digitalne veštine su danas potrebne i na poslu, ali i radi jednostavnih oblika komunikacije u svakodnevnom životu. Danas se razvijaju nove digitalne usluge, poput e-uprave i e-trgovine koje su namenjeni lakšem životu građana sa digitalnim veštinama. Funkcionalna digitalna nepismenost može da izloži građane, posebno mlađe i ranjive grupe, zloupotrebama novih tehnologija.